Naučna konferencija o Ibrahimu Rugovi: Verli: Njegovo nasleđe, otvoreno polje istraživanja za istraživače

Priština 14. maj 2026. 11:59

U Prištini je održana međunarodna naučna konferencija posvećena životu i delu Ibrahima Rugove, koju su organizovale Akademija nauka i umetnosti Kosova i Akademija nauka Albanije, uz učešće istraživača, akademika i ličnosti albanskog kulturnog i naučnog života.

Konferencija, kako je saopšteno u četvrtak, ima za cilj da interdisciplinarno tretira figuru Rugove, osvetljavajući njegovu književnu, filozofsku, kulturnu i političku dimenziju, kao jednu od najvažnijih ličnosti u modernoj albanskoj istoriji.

Organizacioni savet konferencije čini predsednik Sabri Hamiti, dok su članovi Gezim Hodža, Redžep Ismajli i Marenglen Verli, dok je sekretar konferencije Nisret Krasnići.

Predsednik Organizacionog saveta, akademik Sabri Hamiti, rekao je da Rugovin život i delo predstavljaju jedinstveno intelektualno putovanje, počevši od njegove porodice i književnog odrastanja, pa prelazeći na političku i državotvornu dimenziju.

Prema njegovim rečima, Rugova je prošao put od ranih faza pisanja i naučnog istraživanja u Institutu za albanologiju u Prištini, preko izgradnje svog književnog i filozofskog autoriteta, do kasnijeg postajanja vođom političkog otpora na Kosovu.

Hamiti je rekao da je Rugova bio ličnost koja je kombinovala književnost, filozofiju i politiku, ulažući svoj intelektualni kapacitet u politički projekat za slobodu i nezavisnost Kosova.

„Kao osnivač nezavisnosti Kosova, njegov definišući element, krhki, ili Gandi Balkana, ostaje samo na nivou figura poređenja i stoga političke akcije. Ibrahim Rugova je veliki književni kritičar albanske književnosti 20. veka, dalje fundamentalni tumač prošle književnosti i usavršava se kroz lavirinte albanske književnosti, uporedne sa svetskom književnošću. Njegov kritički rad razvija se tokom dve decenije, od 1971. do 1987. godine. „Lirski dodir“, „Ka teoriji“, „Strategija značenja“, „Bogdanijevo delo“, „Ka premisama albanske kritike“, „Estetsko odbacivanje“. Evolucija Rugovine kritike vrši se u zavisnosti od korpusa književnih dela i fenomena koji se tumače i unutrašnjeg oblika njegovog kritičkog diskursa koji određuje vrstu tumačenih dela“, izrazio je Hamiti.

Dodao je da Rugovina kritika ostaje argumentativno pisanje i kontinuirano filozofsko i književno istraživanje, ističući da je nakon studija u Parizu 1976-1977. godine, Rugova bio pod uticajem modernih teorija semiologije i evropske kritičke misli.

Prema Hamitiju, Rugova je izgradio jedinstven model kritičkog pisanja koji je objedinjavao znanje i estetski ukus, dok je u filozofskoj dimenziji uspeo da poveže antičku kulturu sa modernošću kroz kontinuirani dijalog sa albanskom kulturom.

Na konferenciji je govorio i istoričar i akademik iz Albanije, Marenglen Verli, koji je pohvalio lik Rugove kao ličnost sa velikim uticajem na albanski kulturni i politički život.

„Njegovo nasleđe, kako u književno-kulturnoj, tako i u državotvornoj političkoj sferi, ostaje otvoreno polje istraživanja za današnje naučnike. Ono zahteva novo čitanje, dubinsku analizu i smeštanje u širi evropski i međunarodni kontekst. U tom kontekstu, ova konferencija predstavlja vrednu inicijativu da se interdisciplinarno osvetli lik i aktivnost, kao i da se dalje jača saradnja između naših naučnih institucija. Želeći vam uspešne radove i plodne diskusije, izražavam uverenje da će ova aktivnost doneti važan doprinos proučavanju i redefinisanju jedne od najznačajnijih ličnosti naše nacionalne istorije“, rekao je Verli.

Očekuje se da će se konferencija nastaviti raznim naučnim sesijama, gde će naučnici sa Kosova, Albanije i drugih zemalja obraditi različite aspekte života, kritičkog mišljenja, političke filozofije i istorijske uloge Ibrahima Rugove u procesima formiranja države Kosova.