Kako Rusija mami Afrikance da se bore u Ukrajini?

Priština, 8. maj 2026, 08:16

Sve veći broj muškaraca širom Afrike tvrdi da im se obećavaju poslovi u Rusiji, ali da potom bivaju primorani da odu u rat. Neki odlaze dobrovoljno kao plaćenici, ali mnogi drugi bivaju prevareni i uvučeni u sukob bez znanja šta ih zapravo čeka.

Džejms Kamau Ndungu rekao je samo nekolicini prijatelja da putuje u Rusiju, gde mu je, kako je tvrdio, obećan posao fizičkog radnika. Imao je 32 godine, bio je nezaposlen u Keniji i očajnički mu je bio potreban posao.

Prošlog juna poslao je prijateljima fotografiju sa aerodroma u Istanbulu i napisao da je u tranzitu. Nekoliko nedelja kasnije poslao je novu fotografiju – ovog puta u vojnoj uniformi i sa puškom u rukama. U avgustu je napisao da se nalazi u rovu u Ukrajini, da je situacija veoma loša i zatražio je molitve.

To je bio poslednji put da se neko u Keniji čuo sa njim.

Sve više Afrikanaca završava na linijama fronta u ruskom ratu protiv Ukrajine. Dok neki odlaze dobrovoljno kao plaćenici, mnogi su, poput Kamaua, mladi ljudi namamljeni obećanjima o civilnim poslovima – od obezbeđenja do kuvara – da bi potom bili prisiljeni da se priključe ruskim snagama na ratištu.

Širom Afrike pojavile su se brojne privremene kompanije koje regrutuju ove muškarce. Često se predstavljaju kao turističke agencije ili kancelarije za zapošljavanje i reklamiraju se preko WhatsAppa i Telegrama.

List The New York Times razgovarao je sa nekoliko žrtava i regrutera. Intervjui ukazuju da regruteri ne rade direktno za rusko Ministarstvo odbrane. Ugovori koje je list video bili su napisani na ruskom jeziku, pa ih Afrikanci nisu mogli razumeti.

Formalnih poslova u Africi ima veoma malo, zbog čega obećanje zaposlenja u inostranstvu deluje veoma privlačno. Afrika istovremeno ima najbrže rastuću mladu populaciju na svetu, a velika nezaposlenost čini kontinent pogodnim terenom za lažno regrutovanje vojnika.

„Zašto mi je Rusija uzela sina?“, plakala je Hana Vambui Kamau tokom komemoracije svom sinu u blizini Najrobija u martu.

Kriza zapošljavanja

Nije poznato koliko je muškaraca iz Afrike prevarom regrutovano, ali vlasti u najmanje devet zemalja prijavile su takve slučajeve.

U Keniji je Nacionalna obaveštajna služba saopštila da je oko 1.000 Kenijaca otišlo u Rusiju i završilo u Ukrajini. Samo 30 ih se vratilo živo. Vlasti su zbog toga pooštrile kontrole na međunarodnim letovima.

Kenijski senator Okoiti Endru Omtatah opisao je očaj izazvan nezaposlenošću metaforom:

„Kada bi danas u Mombasu pristao brod za robove sa natpisom ‘Traže se robovi za Zapad’, na tom brodu ne bi bilo mesta.“

Ruski ministar spoljnih poslova Sergey Lavrov priznao je u martu da stranci učestvuju u onome što Moskva naziva „specijalnom vojnom operacijom“ u Ukrajini, ali je tvrdio da niko nije regrutovan protiv svoje volje.

Portparol Kremlja Dmitry Peskov izjavio je da nemaju saznanja o slučajevima Afrikanaca koji su prevareni obećanjima o civilnim poslovima.

Ukrajinski ambasador u Južnoj Africi Olexander Scherba optužio je Rusiju da iskorišćava mlade Afrikance koji traže posao.

„Zapanjen sam koliko ljudi mogu biti podmukli i nehumani prema Afrikancima kojima je samo potreban novac“, rekao je on.

Ispovest regrutovanog Kenijca

Vinsent Odhiambo Aviti ispričao je da ga je prošle godine na ulici u centru Najrobija kontaktirao agent koji mu je obećao posao u prodavnici u Rusiji. Agent je platio njegovo putovanje i putovanje još četvorice muškaraca do Sankt Peterburga.

Po dolasku im je ponuđen ugovor za pristupanje ruskoj vojsci. Kada su odbili, rečeno im je da moraju sami da plate troškove povratka u Keniju. Kako nisu imali novac, svi su potpisali ugovor.

Aviti je rekao da je nakon kratke obuke poslat na front kod grada Vovčansk u ukrajinskoj oblasti Harkov, gde su se vodile teške borbe.

„Glava komandanta bila je odvojena od tela“, prisetio se. „To zovu zonom smrti.“

Ispričao je da su nepokopana tela prekrivala bojište i da su mrtvi plutali rekom. Kada je stigao u rov, ruski vojnici su ga pretukli jer je izgubio pušku tokom prelaska reke. Sledećih 20 dana bio je primoran da puca prema „nevidljivom neprijatelju“.

Kasnije je uspeo da pobegne uz pomoć ruskog dezertera koji je sebi pucao u nogu kako bi bio proglašen nesposobnim za borbu.

Aviti je potom lečen u Belgorodu i Moskvi, a kasnije je uspeo da stigne do kenijske ambasade i vrati se kući.

Danas je bez posla, novca i sa teškim traumama.

„Bolje je biti ovde. Ovde imaš slobodu“, rekao je. „Boravio sam za Rusiju, nosio rusku uniformu, ali taj rat nije bio moj.“

Mreža regrutera

Društvene mreže u Africi preplavljene su oglasima za služenje u ruskoj vojsci. Obećavaju se plate do 3.000 dolara mesečno, bonusi od 18.000 dolara i čak rusko državljanstvo nakon šest meseci službe.

Nigerijska turistička agencija „St. Fortunes Travels and Logistics“ reklamirala je mesta za vozače, kuvare i logističke radnike uz obećanje automatskog državljanstva i velikih beneficija.

Istraživanja pokazuju da se čitav lanac regrutovanja oslanja na lične kontakte između posrednika u Africi i osoba u Rusiji.

Vlade Kameruna, Gane, Bocvane i drugih afričkih država prijavile su slučajeve svojih građana koji su poginuli ili bili prevareni i poslati na front.

Jedan od njih bio je 25-godišnji Kgosi Pelekekae iz Bocvane. Rečeno mu je da u Rusiji postoje dobri poslovi, ali je po dolasku završio u vojnom kampu gde je dobio uniformu i obuku za oružje. Kada je odbio da potpiše ugovor na ruskom jeziku, tvrdi da je pretučen i prisiljen da ga potpiše.

Na kraju nije poslat na front jer su lekari ustanovili da ima srčanih problema. Kasnije je uspeo da pobegne i vrati se kući uz pomoć diplomata iz Bocvane.