„PowerToHR“ pretvara Kosovo u globalni centar za ljudske resurse i tehnologiju

Priština, 7. maj 2026. 07:02

Dvodnevni globalni samit „PowerToHR“ okupio je preko 100 interaktivnih sesija i govornika iz vodećih međunarodnih kompanija kao što su Google, Microsoft, OpenAI, Zoom, Rakuten, Viber i Amazon na Kosovu, pretvarajući zemlju u važno središte za diskusije o ljudskim resursima i tehnologiji.

Osnivač samita, Arion Rizaj, rekao je da je organizovanje ovakvog događaja na Kosovu od posebnog značaja, jer dovodi stručnjake i učesnike iz celog sveta. „Mislim da je to najvažnija stvar za Kosovo jer nije kao da mi organizujemo takve samite na Kosovu. Za nas je to veoma važno i glavna misija je bila da dovedemo ljude iz celog sveta na Kosovo.

Plaćamo hiljade evra da bismo išli u evropske zemlje da bismo prisustvovali samitima, tako da je to izuzetno dobra i jedinstvena prilika da ljudi dođu kod nas. Verujem da smo i to postigli sa preko 100 govornika koji su došli da podele svoje znanje sa nama i preko 500 učesnika koji su iz regiona i Evrope i koji su došli na ‘PowertoHR’“, rekao je on.

Naglasio je da su institucionalna podrška i politička stabilnost ključni za dalji razvoj samita. „Institucionalna podrška je neophodna, posebno zato što sam video da samit raste svake godine, potreba za podrškom se stalno povećava. Pronašli smo podršku od institucija koje smo tražili.

Mislim da će, kako bismo ostvarili maksimalni san kojem svedočimo kada dođemo do sammita sa preko 5-6 hiljada ljudi, i dalje postojati potreba za podrškom i moraćemo da sarađujemo sa njima. Dakle, u ovom trenutku, politička stabilnost je takođe veoma važna za nas jer ima direktan uticaj na samit PowerToHR“, rekao je on.

Rizaj je dodao da je učešće najvećih svetskih kompanija takođe uticalo na promociju Kosova kao destinacije za međunarodne događaje. „Imamo govornike iz Majkrosofta, Gugla, Fejsbuka, Amazona, OpenAI, ČetGPT-a, BMV-a, Simensa, Boša, odnosno najvećih kompanija na svetu koje su došle u ova dva dana da održe sesije i podele svoje znanje sa našom publikom.

Dakle, verujem da je to veoma veliko dostignuće i još uvek sam pod emocijama zbog otvaranja, jer koliko god često govorili da je Kosovo ovakvo, Kosovo je onakvo, to je veoma sjajna reprezentacija, jer očekivanja govornika nisu bila baš visoka kada smo im rekli da dođu na Kosovo. Ali u trenutku kada su došli na Kosovo i ušli ovde, nisu mogli da veruju gde su došli. Takođe smo dobili povratne informacije od svih da Kosovo, Priština, nije onakva kakvu smo mislili.

Dakle, verujem da je i ovo „jedan od naših glavnih ciljeva koji se odnosi na promociju Prištine i Kosova uopšte“, rekao je on. U međuvremenu, glavni arhitekta veštačke inteligencije u Majkrosoftu, Fatos Ismaili, govorio je o uticaju veštačke inteligencije na tržište rada i transformaciji profesionalnih veština. „A onda je Stanford nedavno uradio veliku studiju pokušavajući da razume uticaj veštačke inteligencije u različitim segmentima…“ rad, i kategorisao ga je u tri glavne oblasti, a to su: Veštačka inteligencija omogućava ljudima da prošire svoj doseg, ne samo unutar svoje oblasti. Dakle, ako ste marketinški analitičar i koristite generaciju veštačke inteligencije, danas sa generacijom veštačke inteligencije i GitHub-om Copilot i Claude, možete koristiti ove modele da kodirate stvari za sebe. Dakle, možete postati skoro kao programer, na neki način, kroz korišćenje ovih tehnologija. I vidimo programere kako postaju stručnjaci u oblasti finansijskih usluga, koji su ranije gradili svetove trgovine, ranije gradili svetove ili agente za istraživanje tržišta. A ovo omogućava ovu „…kombinaciju veština između različitih oblasti kao rezultat usvajanja ove tehnologije veštačke inteligencije“, rekao je. Takođe je upozorio na izazove koje upotreba veštačke inteligencije donosi, posebno u povećanju kognitivnog opterećenja na zaposlene. „Ali to takođe na neki način zamagljuje granice između onoga što predstavlja posao i onoga što ne predstavlja posao, što znači da u nekom trenutku skoro čekate da master studije prava ili veštačka inteligencija završe ono što rade, a onda morate da se bavite nečim drugim, što dovodi do većeg multitaskinga za vas, što na neki način negativno utiče na naše kognitivno opterećenje kao ljudi, jer preuzimamo sve više i više posla kao rezultat korišćenja i usvajanja ove tehnologije, što verovatno nije bila prvobitna namera. Cilj, kako mnogi ljudi kažu, jeste da vas oslobodimo dosadnih zadataka koje ste ranije radili i da vam omogućimo da radite smislenije zadatke. Ali u praksi se dešava da ljudi preuzimaju sve više i više posla kao rezultat usvajanja ove veštačke inteligencije, a to povećava obim posla „znalačkih““, rekao je.