Kosovski paviljon otvoren na Venecijanskom bijenalu

Priština, 6. maj 2026. 19:19

Usred talasa polarizacije, Međunarodni bijenale umetnosti u Veneciji počeo je sa otvaranjem svojih državnih paviljona. Ove godine, Kosovo je predstavljeno delom „Jaki zubi“ Brilanta Milazima, delom koje kontekstualizuje prijem, a takođe je povezano i sa ratom. 61. izdanje Bijenala je na vrhuncu sukoba nakon što je dozvoljeno učešće Rusije i Izraela i ostavka žirija.

Crvena i plava dominiraju. Monumentalno slikarstvo je vrsta mozaika gde nema mnogo boja, ali su nijanse brojne. To je priča o Kosovu na najvećem događaju savremene umetnosti na svetu, Međunarodnom bijenalu umetnosti u Veneciji. U sredu popodne, Kosovski paviljon otvorio je svoja vrata za delo Briljanta Miljazima, koji ove godine predstavlja najmlađu zemlju u Evropi na Bijenalu.

Sa meksičkim kustosom Hoseom Esparzom Čong Kujem, „Jaki zubi“ se zasnivaju na čekanju. Stih je ilustrovan u različitim formatima. U lokalnom kontekstu, ima mnogo simbolike. Povezan je sa ratom od pre skoro tri decenije, slikama izbeglica i crvenom bojom kao ilustracijom krvi. Takođe zadirkuje danas gde čekanje ilustruje mnoge stvari, čak i upravljanje.

U globalnom kontekstu, Miljazimov stih je svojevrsna refleksija izbeglica i sukoba širom sveta.

„Osećam se veoma ponosno i srećno zbog prilike da predstavim ovo delo koje je iza nas, a koje se bavi strahom. Delo koje je veoma usko povezano sa Kosovom, a istovremeno je univerzalno“, rekao je Miljazim.

Za državu Kosovo, reprezentacija ima poseban značaj. U 61. izdanju, to je sedmo predstavljanje Kosova, koje je debitovalo na Bijenalu 2013. godine sa Petritom Haljiljajem.

„Poseban je osećaj biti danas ovde, ne samo u ulozi koju predstavljam, već i videti izvanredan rad našeg umetnika na mestu gde učestvuje ceo svet i gde se uvek postavlja pitanje šta vas izdvaja od drugih u odnosu na predstavljanje koje stvarate ili rad umetnika“, rekao je ministar Bogujevci.

Prema kustoskom konceptu, čekanje nije oblikovano samo raseljavanjem i ratom, već i produženim odlaganjem punog političkog priznanja Kosova. Suverenitet, u ovom kontekstu, nikada nije bio apstraktni princip. Doživljavao se kroz dokumenta koja ne stižu, kroz granice koje se ne otvaraju, kroz dozvole koje ostaju privremene. Prema konceptu, čekanje na Kosovu je značilo život u državi koja postoji, ali od koje se stalno traži da opravda svoje postojanje.

Kosovski paviljon se nalazi u crkvi „Santa Marija del Pjanto“, bivšem manastiru okrenutom ka severnoj laguni Venecije. To je prostor udaljen oko 1,5 kilometara od „Arsenala“, jednog od glavnih izložbenih prostora gde Kosovo obično ima paviljon.

Ove godine, pod konceptom kustosa Kojo Kuo i pod naslovom „U malim ključevima“, 61. izdanje Međunarodnog umetničkog bijenala otvara se za javnost 9. maja. Kustoskinja predstavljena 2024. godine preminula je u maju 2025. godine. Ali uz punu podršku njene porodice, Bijenale je odlučilo da realizuje izložbu prema projektu koji je ona osmislila. Bijenale nikada nije bio polarizovaniji nego ove godine. Dozvoljavanje učešća Rusije i Izraela, ostavka žirija neposredno pre otvaranja i snažne kritike učinile su događaj snažno politički obojen. Na ovom izdanju je zastupljeno 100 zemalja