Prošle godine podignuto je 15 optužnica za ratne zločine, od kojih 10 u odsustvu

Priština, 30. april 2026. 8:30
Tokom 2025. godine podignuto je 15 optužnica protiv 55 osumnjičenih Srba za ratne zločine na Kosovu, uključujući 10 u odsustvu.

U godišnjem izveštaju Fonda za humanitarno pravo „Suđenja za ratne zločine u odsustvu: Između statistike i stvarnosti pravde“, objavljenom u sredu, takođe se navodi da je tokom prošle godine objavljeno 10 presuda za ratne zločine, gde je 10 osoba osuđeno, dok je jedna oslobođena zbog nedostatka dokaza.

Tokom predstavljanja izveštaja, advokat Amer Alija je rekao da je tokom godine praćeno 182 sudska ročišta.

„Izveštaj pokazuje da su tokom 2025. godine vođeni krivični postupci u 50 slučajeva protiv 154 pripadnika srpskih snaga optuženih za ratne zločine, uključujući 24 optužnice podignute u odsustvu protiv 120 optuženih u odsustvu. Tokom 2025. godine, Specijalno odeljenje Osnovnog suda u Prištini donelo je ukupno 10 presuda za ratne zločine. U ovim slučajevima, 10 osoba je osuđeno, a 1 osoba je oslobođena. U tri od ovih slučajeva, optuženi su u odsustvu osuđeni na maksimalne kazne od 15 godina zatvora“, rekao je Alija.

Direktor Fonda za humanitarno pravo, Bekim Bljakaj, rekao je da je sada vreme kada treba učiniti više kako bi se žrtvama obezbedila pravda, jer, prema njegovim rečima, protok vremena otežava ovaj proces.

„U ovom kontekstu, važno je postaviti neka ključna pitanja: Da li uspevamo da uravnotežimo potrebu za pravdom sa poštovanjem međunarodnih standarda? Da li žrtvama pružamo ono što im nedostaje više od dve decenije, efikasnu i verodostojnu pravdu? Jer, u suštini, ovo nije samo pravno pitanje, već pitanje pravde za žrtve, njihove porodice i naše društvo“, rekao je Bljakaj.

Švajcarski ambasador na Kosovu, Jurg Špreher, naglasio je da povećanje broja optužnica ne znači nužno i pravdu.

„Iako imamo povećanje optužnica koje se odnose na aktivnosti institucija i napredak, to ne ukazuje nužno na to da li se pravda zadovoljava. Najvažnije je da li ovi procesi vode do odgovornosti, pravednih suđenja i osećaja pravde za žrtve. Suđenja u odsustvu treba koristiti samo u izuzetnim slučajevima i u skladu sa međunarodnim standardima“, rekao je Špreher.

Predstavnici pravosuđa i Kosovske policije istakli su glavne izazove u rešavanju ovih slučajeva.

Sudija Apelacionog suda, Valon Kurtaj, rekao je da očekuju da će pravosudni sistem imati povećane kapacitete.

„Očekujemo da sistem odražava povećanje kapaciteta, očekujemo podršku za postupanje u ovim slučajevima, ali mislim da specijalno odeljenje radi veoma dobar posao“, rekao je Kurtaj.

A prema rečima Leona Perlaske, sudije Osnovnog suda u Prištini, izazov u ​​ovom procesu je i nedostatak saradnje Srbije.

„Glavni problem je saradnja sa Srbijom. Zašto? Odredba člana 302, 303 Krivičnog zakonika koja je regulisala i omogućila suđenje u odsustvu postavila je kriterijum koji je apstraktnog karaktera. Pored ispunjavanja formalnih uslova, ostavila je obavezu tužilaštvu i pravosuđu da sveobuhvatno informišu i javnost, ali i strane uključene u suđenje. Smatramo da je nemoguće kao sud da postignemo cilj svih informacija na teritoriji Srbije, to je takođe problem“, naveo je Perlaska.

Baškim Spahiu, direktor Direkcije za istragu ratnih zločina u Kosovskoj policiji, rekao je da se pored nesaradnje Srbije, ova direkcija suočava i sa drugim izazovima.

„Izazovi direkcije ostaju oni koji se odnose na međunarodnu saradnju, jer je poznato da je obezbeđivanje prisustva okrivljenog u postupku usko povezano sa pitanjem saradnje, u ovom slučaju sa Srbijom. Što se tiče unutrašnjih izazova, pored nedostataka vezanih za aspekt tehnologije, postojao je nedostatak u prenosu predmeta u elektronskom smislu baze podataka koju je koristila misija Euleks tokom tranzicije. Posebna potreba i opipljiv nedostatak je nedostatak specijalizovane obuke za istražitelje“, rekao je Spahiu.

Tokom 2024. godine podignuto je 14 optužnica protiv 25 Srba osumnjičenih za ratne zločine. Od toga, šest optužnica je podignuto u odsustvu protiv 11 Srba, dok je sedam drugih protiv 13 uhapšenih Srba.

Fond za humanitarno pravo svake godine objavljuje izveštaje o napretku sudskih procesa. Na osnovu njih, do sada je osuđeno ukupno 84 osobe za oko 10.000 žrtava rata.