Ubice dece u ratu, najmanje procesuirane

Priština, 29. april 2026. 06:25

Imena 109 dece i dalje se pojavljuju na spisku osoba nasilno nestalih tokom rata. Direktor Centra za humanitarno pravo, Bekim Bljakaj, kaže da postoji malo sudskih postupaka protiv počinilaca zločina nad decom, bilo u Haškom procesu ili u onima počinjenim na Kosovu ili u Srbiji. Takođe, Vladina komisija za nestala lica saopštila je da Srbija odbija da sarađuje u rasvetljavanju njihove sudbine.

Među 1.133 dece ubijene ili nestale tokom rata na Kosovu, pojavljuje se i ime Bledara Gašija. Ubile su ga srpske snage istog dana kada je rođen, 7. aprila 1999. godine.

Prema svedočenjima, Bledari je rođen u devetom mesecu od rana koje je njegova majka zadobila tokom granatiranja od strane srpskih snaga i preminuo je tri sata kasnije. Niko nije osuđen za ovaj zločin.

Direktor Centra za humanitarno pravo, Bekim Bljakaj, rekao je da postoji malo sudskih postupaka protiv počinilaca zločina nad decom, bilo u Haškom procesu ili u onima počinjenim na Kosovu ili u Srbiji.

„Nismo zadovoljni dužinom kazne i brojem optuženih. U svim ovim slučajevima, glavni počinioci nisu osuđeni. Generalno, rekao bih da velika većina slučajeva ratnih zločina nad decom nije suđena“, rekao je Bljakaj.

Takođe je izrazio kritike zbog nedovoljnih akcija u dokumentovanju zločina nad decom.

„Država nije učinila dovoljno, ni blizu dovoljno, u pogledu dokumentovanja zločina. Postoje pojedinci i organizacije koji su pokušali da predstave tu naraciju o zločinima nad decom kroz izložbe ili publikacije. Institucije su pomagale na zahtev porodica, porodice dece žrtava su insistirale na formiranju spomen-obeležja ili kuće u kojoj je zločin počinjen u muzej, i samo su napori porodica ove dece doveli do stvaranja muzeja“, rekao je on.

Čak i 27 godina nakon rata, 109 dece se i dalje vodi kao nestalo.

Član Vladine komisije za nestala lica, Kuštrim Gara, izjavio je da ovi slučajevi ostaju među najzahtevnijim, kako zbog okolnosti nestanka, tako i zbog starosti žrtava.

Prema njegovim rečima, jedna od glavnih prepreka u ovom procesu i dalje je nedostatak saradnje iz Srbije.

„Ne samo u slučaju nestale dece, već uopšte u slučaju onih koji su nasilno nestali, naravno, kontinuirano smo isticali da postoji ekstremna politizacija sa strane srpske strane, kako u smislu nedavanja podataka iz svojih arhiva, tako i u smislu nedavanja datuma za nastavak iskopavanja na lokacijama na teritoriji Srbije“, naglasio je Gara.

Pre deset dana, posmrtni ostaci Sinana Dautija ponovo su sahranjeni u Gornjem Prekazu. Imao je samo 8 godina tokom rata, kada su ga teško povredile srpske snage i odveden je u bolnicu u Mitrovici pod izgovorom lečenja, ali nikada nije vraćen porodici.

Njegovi posmrtni ostaci pronađeni su ovog meseca na jednoj lokaciji u Mitrovici