Srbija promoviše „antinormalizaciju“ narativnim ratom protiv Kosova

Priština, 21. april 2026. 08:05

Direktor Instituta „Oktopod“, Arben Fetoši, ocenio je da retorika srpskih zvaničnika povodom 13. godišnjice Sporazuma o normalizaciji odnosa predstavlja „ponovljeni prikaz“ strateške komunikacije protiv Kosova, koja, prema njegovim rečima, namerno izbegava suštinu problema.

U javnoj reakciji, Fetoši piše da „hor srpske šovinističke retorike“, pominjući imena poput Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, Petra Petkovića, kao i drugih ličnosti iz akademske zajednice i civilnog društva, koristi diskurs o Zajednici opština sa većinskom srpskom zajednicom da bi potkopala politički i pravni okvir Kosova.

Prema njegovim rečima, Srbija se „žali i optužuje“ na Zajednicu, ali istovremeno nastavlja da odbacuje njen politički okvir – Republiku Kosovo – što je, kako Fetoši kaže, potvrdila najviša pravna institucija UN.

Fetoši naziva ovaj pristup „ironičnim, đavolskim i obmanjujućim prema samim Srbima“, tvrdeći da je to „perfidna“ strategija „trojanskog konja“ unutar Kosova, sa ciljem potkopavanja države bez prihvatanja realnosti nezavisnosti.

On tvrdi da je to način na koji Srbija projektuje „normalizaciju“: „potkopavanje Republike Kosovo i legitimizacija srpske vlasti nad Kosovom“, dok retoriku o Zajednici opisuje kao namerno etničko uokvirivanje koje, prema njegovim rečima, ima za cilj da stvori još jednu taktičku polugu protiv Kosova bez priznanja.

Režiser filma „Hobotnica“ upozorava da takva retorika „hrani tenzije, etničke podele i destabilizaciju“, čime „ozbiljno ugrožava regionalni mir i bezbednost“.

U ovom kontekstu, Fetoši pominje i inicijativu prosrpske stranke u Crnoj Gori (DNP) da „povuče priznanje Kosova“, kao i reakciju Demokratske unije Albanaca (UDŠ), rekavši da to čini rizik „realnijim“ i sa „jasnim premisama eskalacije“.

Konačno, Fetoši ocenjuje da ako se ovakav pristup predsednika Srbije posmatra kao nastavak politike Slobodana Miloševića, onda je „neoprostivo“ što se u ovom, kako ga naziva, „šovinističkom korpusu“ nalaze i profesori, istoričari, istraživači i aktivisti civilnog društva.