Srbija pretvara vojne poraze u „nacionalne praznike“

Priština, 19 jul 2025

Vlada Srbije je u kalendar nacionalnih praznika za 2026. godinu uvrstila godišnjicu bitke na Paštriku i godišnjicu hrvatske akcije „Bljesak“. Ova akcija je preduzeta na inicijativu ministarke za brigu o porodici i demografiji, Milice Đurđević Stamenkovski, koja je i liderka ekstremističke stranke „Zavetnici“, koja je do koalicije sa vladajućom Naprednom strankom bila žestoki protivnik Aleksandra Vučića.

Obeležavanje dve bitke „Paštriku“ na Kosovu i „Bljesak“ u Hrvatskoj, koje su u principu označile i kapitulaciju srpske agresije na susednim teritorijama kroz projekat Velike Srbije koji je predvodio Slobodan Milošević, a podržavali radikali Vojislava Šešelja, ne samo da podseća na istoriju srpskih gubitaka počev od „Bitke na Kosovu“ do danas, već su ništa više od nastavka velikosrpskog plana, koji je danas poznat kao „Srpski svet“, plana koji je pokrenuo sadašnji predsednik Srbije, a kojeg pokušava da sprovede Aleksandar Vulin sa svojim pristalicama u regionu, Andrijom Mandićem (trenutni predsednik Skupštine Crne Gore) i Miloradom Dodikom, sadašnjim predsednikom bosanskog entiteta, Republike Srpske, uz pomoć ruskog faktora širom balkanskog regiona.

„Bitka na Paštriku“, koja je počela 26. maja 1999. i trajala do Dana oslobođenja Kosova, 12. juna 1999. godine, bila je prekretnica u okončanju srpske agresije na Kosovu i intervencije NATO snaga.

Bitka, koja će se od sada obeležavati kao nacionalni praznik u Srbiji, sprečila je mogućnost kopnenog napada NATO-a, ali je odigrala ključnu ulogu u pritisku na Miloševića da potpiše Kumanovski sporazum (10. jun 1999), što je dovelo do odlaska jugoslovenskih snaga sa Kosova.

U ovoj bici, pored uništenja „Motorizovane brigade“ Jugoslovenske vojske, i Srbija je pretrpela gubitke u životima i povrede mnogih vojnika. Iako je Srbija zvanično izjavila da je u ovoj bici život izgubilo samo 26 srpskih vojnika, međunarodni izvori tog vremena, uključujući i prestižni američki list „Vašington post“, govore o brojci od 400-600 poginulih srpskih vojnika i potpunom povlačenju Jugoslovenske vojske ne samo sa tog područja, već i sa celog Kosova.

Ovoj situaciji potpune kapitulacije Srbije slično je prethodila ofanziva Hrvatske vojske 1995. godine kroz poznatu operaciju „Bljesak“, akciju koja je rezultirala proterivanjem jugoslovenske vojske iz proglašene secesionističke regije „Republika Srpska Krajina“ koja je imala podršku zvaničnog Beograda.

U ovoj operaciji, Srbija je, pored vojnih gubitaka sa 283 poginula vojnika, 500 ranjenih i preko 1500 zarobljenih, rezultirala i odlaskom sa tih teritorija više od 20 hiljada srpskih civila, gde su neki od njih, u ime naseljavanja izbeglica, korišćeni i za kolonizaciju Kosova i Crne Gore.