Konjufca predlaže slanje nastavnika sa Kosova i iz Albanije u albanske škole u ​​egzilu

Priština, 14. april 2026. 14:48

Kosovski ministar spoljnih poslova i dijaspore, Glauk Konjufca, učestvuje na četvrtom samitu dijaspore koji se održava u Tirani, na panelu gde učestvuju njegov albanski kolega Ferit Hodža, lider DUI-ja Ali Ahmeti iz Severne Makedonije, albanski poslanik u Crnoj Gori Dritan Abazović i drugi.

Konjufca je na ovom samitu dao neke ideje o tome kako više povezati dijasporu sa zemljom, rekavši da je „faza folklora“ već prošla.

Među prvim stvarima koje treba uraditi, prema Konjufci, jeste slanje nastavnika u pet zemalja sa najvećom albanskom dijasporom, SAD, Grčku, Italiju, Nemačku i Švajcarsku.

Konjufca je rekao da bi fokus trebalo da bude na negovanju albanskog identiteta dece.

„Ako bismo mogli da dopremo do ovih zemalja, mogli bismo da pošaljemo veliki broj nastavnika koje finansijski pokrivaju Republika Albanija i Republika Kosovo. Bilo bi to stotine nastavnika koji idu i održavaju albanske škole u ​​gradovima gde je naša dijaspora najkoncentrisanija.“

Konjufca je rekao da je do sada ovo dobrovoljno organizovala dijaspora tamo.

„Smatram da je broj dece iz naše dijaspore koja su uključena u ove škole mali. Ne verujem da dostiže nivo od 10% naše dece koja žive u dijaspori i pohađaju albanske škole.“

Konjufca je rekao da imaju statistiku za ovo i da znaju „o čemu govorimo“, rekavši da je taj broj mali.

„To je više stvar porodice lično nego hranjenja svog deteta albanskim identitetom i jezikom i albanskom istorijom i pričama. Ali, ovo ne bi trebalo da bude samo deo porodice. Za sada, dostignuće nije u potpunosti zadovoljavajuće i moramo ovo podići na novi nivo.“

Sledeća stvar koju treba uraditi, prema Konjufci, jeste umrežavanje dijaspore, rekavši da je ovo „veoma važan projekat“.

„Moramo stvoriti zajedničke kišobrane svih albanskih organizacija i udruženja“, rekao je Konjufca, dodajući da su oni mnogo pomogli.

Ali, ovde kaže da bi predstavljanje trebalo da napreduje i u pozitivnoj „politizaciji“ dijaspore sa njihovim zemljama.

„Ali ako želimo da podignemo albansko predstavljanje, čak i politizaciju dijaspore u pozitivnom smislu, u državnom smislu, govorio je, ne u smislu političkih stranaka jer to nije pozitivna politizacija, najpozitivnija moguća, već u smislu države. Da budu politizovani u vezi koju imaju sa svojom domovinom. To je pozitivna politizacija koja nam je potrebna i moramo umrežiti našu dijasporu.“