Šala: Misija u Gazi je test za kapacitete KBS-a, očekuje se da će biti poslato oko 20 vojnika

Priština, 13. april 2026. 12:01
Očekuje se da će Odbor za bezbednost i odbranu Skupštine Kosova sutra razmotriti odluku Vlade o slanju Kosovskih bezbednosnih snaga (BSK) u inostranstvo, kao deo Međunarodnih stabilizacionih snaga u Gazi.

Stručnjak za bezbednost Drizan Šalja rekao je za Ekonomiju Onlajn da ova misija predstavlja važan strateški korak za Kosovo.

Šalja je najavio da će, prema trenutnim informacijama, BSK učestvovati sa ograničenim vojnim kontingentom.

„Sada mi je jasno da će, iz mirovnog odbora, Kosovske bezbednosne snage biti sastavni deo ovih međunarodnih snaga, čija je misija da očuvaju, garantuju i okončaju rat u Gazi. Kao rezultat toga, Kosovske bezbednosne snage će biti sa svojim vojnim osobljem u delu Gaze, u sektoru koji je upravo njima namenjen, kako bi završile svoju misiju. Prema onome što sada znam, biće oko 20-22 ljudi ili vojnika koji će učestvovati u ovoj misiji. Nakon toga, komanda međunarodnih bezbednosnih snaga će izvršiti procenu u okviru mirovnog odbora kako bi se procenilo da li ćemo morati da povećamo broj trupa ili ne“, rekao je on.

Naglasio je da će nacionalna jurisdikcija ostati na snazi za osoblje KBS tokom ovog angažmana.

„Ali ono što je ključno jeste činjenica da će nacionalna jurisdikcija prevladati nad misijom Kosovskih bezbednosnih snaga, tako da vojno osoblje neće biti sastavni deo bilo kog međunarodnog tribunala pravde, osim ako ne postoji saglasnost države članice samog mirovnog odbora. Ono što možemo zaključiti jeste činjenica da smo sada u završnoj fazi celog dela strateškog planiranja i prateće dokumentacije, gde će, prema vremenskom rasporedu akcija, to biti najkasnije do septembra 2026. godine“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, ova misija dokazuje transformaciju Kosova u doprinosioca međunarodnoj bezbednosti.

„Dakle, ovo dokazuje činjenicu da je Kosovo sada prešlo put od države koja prima bezbednost do države koja pruža bezbednost i prenosi bezbednost. Istovremeno, u okviru ovog, ili ovog iskustva u složenoj misiji kao što je slučaj u Gazi, ovo katapultira poziciju Kosovskih bezbednosnih snaga na veoma visok nivo, u okviru preispitivanja u odnosu na NATO, što će onda biti putovanje ili otvorena vrata ka njihovom potencijalnom članstvu u periodu do 2028. godine“, rekao je on.

Dodao je da će angažovanje u Gazi poslužiti kao test za pripremljenost Kosovskih bezbednosnih snaga (KSB) za složene međunarodne operacije.

„Dakle, ova misija je svojevrsni test u međunarodnom obliku koliko su Kosovske bezbednosne snage spremne u tako složenim misijama. Ono što je važno reći jeste činjenica da će, u okviru planiranja u mirovnom odboru, misija međunarodnih bezbednosnih snaga, pored garantovanja i obezbeđivanja bezbednosti, biti i sastavni deo patrola sa izraelskim snagama, sa egipatskim snagama, kako bi se garantovala granična linija, ili istovremeno obezbedila eksplicitna obuka za palestinsku policiju, koja će potom preduzeti konkretne akcije u obezbeđivanju bezbednosti, ali i u obezbeđivanju i uspešnom završetku misije od strane Kosovskih bezbednosnih snaga, ali i mirovnog odbora“, rekao je on.

Vlada Kosova je 30. aprila 2026. godine odobrila predlog Ministarstva odbrane za slanje trupa Kosovskih bezbednosnih snaga (KSB) u Gazu, otvarajući put za procesiranje odluke na usvajanje u Skupštini Kosova.

Prema važećem zakonodavstvu, nakon izvršne odluke, stvar se prosleđuje zakonodavcima na razmatranje i glasanje, dok je na kraju potrebno i odobrenje predsednika zemlje.

Premijer Kosova, Albin Kurti, tokom sednice Vlade, rekao je da „spremni smo da učestvujemo i pomognemo narodu Gaze, jer smo i sami bili i jesmo korisnici međunarodnih snaga od 1999. godine“.

Ministar odbrane, Ejup Makedonci, naglasio je da Kosovo ovom posvećenošću ima za cilj da dokaže da je pouzdan partner i spremno da deluje zajedno sa saveznicima u podršci miru i bezbednosti.

Odluka o slanju trupa je odobrena bez ijednog glasa protiv i bez uzdržanih.

Očekuje se da će se slanje trupa KBS-a odvijati u okviru Međunarodnih stabilizacionih snaga (MSS), mehanizma stvorenog kao deo takozvane inicijative Odbora za mir, koju je predložio predsednik SAD Donald Tramp, radi postizanja mira u svetu.

Kosovo je među prvih pet zemalja – zajedno sa Indonezijom, Marokom, Kazahstanom i Albanijom – koje su se obavezale da će se angažovati u ovoj misiji, čiji je cilj obezbeđivanje bezbednosti i nadgledanje primirja u Pojasu Gaze.