„Pravda ne može biti selektivna“, kosovski novinari se obraćaju EU i SAD o Haškom procesu

Priština, 12. april 2026. 18:15

Grupa novinara sa Kosova obratila se institucijama Evropske unije i Vladi Sjedinjenih Država obraćanjem, u kojem su izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog načina na koji se procesi vode u Specijalizovanim komorama Kosova u Hagu, posebno u slučaju protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Selima i Jakupa Krasnićija.

U pismu se, između ostalog, navodi da te zabrinutosti nisu političke, već se zasnivaju na izveštavanju nezavisnih medija.

Novinari koji učestvuju: 1. Blendi Fevziu (Klan TV, Albanija) 2. Adriatik Kelmendi (Klan Kosova, Kosovo) 3. Aferdita Sarakini – Kelmendi (RTV 21, Kosovo) 4. Lirim Mehmetaj (VOKS Kosova, Kosovo) 5. Berat Buzhala (Nacionale, Ermal, Kosovo) 7. Sidorela Gjoni (Top Channel, Albanija) 8. Leonard Kerkuki (T7 & Gazeta Ekpress, Kosovo) 9. Alban Duduši (RTSH, Albanija) 10. Kushtrim Sadiku (Kanal 10, Kosovo).

Potpuna adresa

PRAVDA NE MOŽE BITI SELEKTIVNA

Institucijama Evropske unije i Vladi Sjedinjenih Američkih Država

Mi, grupa novinara sa Kosova i iz regiona, izražavamo ozbiljnu zabrinutost zbog načina na koji se suđenja vode u Specijalizovanim komorama za Kosovo u Hagu, posebno u slučaju Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Selima i Jakupa Krasnićija.

Ova zabrinutost nije politička. Ona se zasniva na izveštavanju nezavisnih medija, reakcijama civilnog društva, institucionalnim procenama i stavovima pravnih stručnjaka.

EU i SAD nisu samo podržale stvaranje ovog suda – već su garantovale da će on predstavljati najviše standarde pravde. Upravo iz tog razloga, svako odstupanje od ovih standarda je direktan test njihovog kredibiliteta.

Danas se ovaj test ozbiljno dovodi u pitanje.

– Intervencije sudija izvan uloge neutralnog arbitra

– Pritvor duže od pet godina bez konačne odluke

– Produženje procesa preko bilo kog standarda „razumnog roka“

– Nedostatak transparentnosti kroz zatvorene sednice

– Prihvatanje dokaza bez dovoljne provere

– Odluke koje odstupaju od osnovnih evropskih principa kao što je lex mitior

Ovo nisu proceduralni detalji. To su pitanja koja utiču na suštinu pravde.

U ovom kontekstu, zahtevamo jasne odgovore:

– Ko je odgovoran za tako dug pritvor?

– Kako je nepristrasnost suđenja garantovana?

– Zašto je transparentnost izuzetak, a ne pravilo?

– Šta se dešava ako se utvrdi kršenje međunarodnih standarda?

– I pre svega: da li ovaj sud funkcioniše kao mehanizam pravde – ili kao instrument dvostrukih standarda?

Kosovo je izmenilo svoj Ustav pod međunarodnim pritiskom, sa verovanjem da će pravda biti pravedna, transparentna i jednaka.

Danas se to poverenje pokolebava.

Ova pitanja ne potkopavaju pravdu.

Ćutanje potkopava.

Ako sud izgrađen u ime evropskih vrednosti izgubi poverenje javnosti, rizikuje da se od simbola pravde transformiše u simbol selektivnosti.

A to je cena koju niko ne može da priušti.