Hetemi: Dokumentovanje ratnih zločina zahteva proveru i human pristup

Priština, 07.04.2026 07:16

Nakon netačnosti utvrđenih u izložbi o masakrima na Kosovu, koja je kasnije povučena, izvršni direktor Instituta za istraživanje ratnih zločina na Kosovu, Atde Hetemi, pozvan u „RTK Prajm“, rekao je da dokumentovanje ratnih zločina mora biti zasnovano na strogoj metodologiji, višestrukoj proveri izvora i humanom pristupu žrtvama i preživelima.

U svom viđenju onoga što se dogodilo, Hetemi je rekao da Institut za istraživanje ratnih zločina na Kosovu daje prioritet pitanju dokumentovanja kroz metodologiju koja se ne fokusira samo na statistiku i imena, već i na događaje uopšte.

„Metodologija za dokumentovanje i verifikaciju zločina počinjenih tokom rata na Kosovu bila je jedan od prvih dokumenata nakon Zakona o Institutu, koji je osmišljen, zatim usvojen i počeo da se primenjuje u Institutu za ratne zločine na Kosovu. To je kredibilan dokument, jer na njemu nismo radili sami, već je izrađen u saradnji sa različitim akterima, odnosno, u trenutku kada se radilo na prvom nacrtu metodologije, koja detaljno i korak po korak predviđa pitanje identifikacije, prikupljanja, verifikacije, obrade, arhiviranja dokumenata, a zatim i njihovog objavljivanja, predstavnici akademskih institucija, civilnog društva, medija i pravosudnih institucija, koji su prethodno radili u procesu dokumentovanja, pozvani su na otvorene diskusije“, izjavio je Hetemi.

Hetemi je rekao da se sa procesom dokumentovanja i verifikacije mora postupati sa maksimalnom pažnjom, kako bi objavljeni podaci bili što tačniji i pouzdaniji.

„Više je nego neophodno da se dokumentacija i proces verifikacije posmatraju, kako ljudi kažu, lupom, kako bi, kada dođu do podataka, oni bili što verodostojniji. Institut ne tvrdi da je nepogrešiv, ali je naša zakonska obaveza, kao i naš mandat i misija, da podaci koje objavljuje Institut budu što provereniji, što dokumentovaniji i što autentičnije verifikovani“, rekao je Hetemi u emisiji „RTK Prajm“.

Dalje je naglasio da Institut finalizuje bazu podataka žrtava rata i da se za svaku žrtvu koriste višestruki izvori verifikacije.

„Trenutno radimo na finalizaciji baze podataka žrtava rata na Kosovu. Samo za jednu žrtvu, institut je koristio minimum 8 izvora kako bi proverio da li je žrtva u bazi podataka žrtva rata, ali i okolnosti u kojima je izgubila život. Ne možemo se osloniti ni na jedan izvor ni na koji način, bez obzira da li je verodostojan ili ne, već moraju postojati drugi izvori, kako bi proces dokumentovanja bio što verodostojniji i pouzdaniji, jer se ne bavimo samo statistikom, već se bavimo žrtvama rata, preživelima i njihovim porodicama, koje onda mogu biti ogorčene što tako nešto nije urađeno kako treba“, naglasio je Hetemi.

Takođe je pokazao neke od glavnih izvora koji su korišćeni tokom sastavljanja baze podataka žrtava rata na Kosovu.

„Neki od glavnih izvora koje smo koristili prilikom dizajniranja baze podataka žrtava na Kosovu su baze podataka Saveta za zaštitu ljudskih prava, zatim druge objavljene baze podataka, podaci Instituta za sudsku medicinu, Agencije za civilni registar, Kosovske agencije za statistiku i drugi“, izjavio je izvršni direktor Instituta za istraživanje ratnih zločina na Kosovu.

Prema Hetemiju, mora se poštovati stroga metodologija pre nego što se izvuče zaključak ili objave podaci.