Kosovo na Sorboninoj naučnoj konferenciji o logorima i genocidima

Priština, 05.04.2026 21:02

Na Sorboninoj naučnoj konferenciji o logorima i genocidima učestvovalo je 35 uglednih profesora i istraživača iz raznih zemalja Zapadne Evrope i SAD. Katrin Kokio i njeni saradnici osnovali su „Međunarodno udruženje za istraživanje zločina protiv čovečnosti i genocida“. Godine 1999, radovi sa ove konferencije objavljeni su u obimnoj knjizi pod nazivom „Parler des camps, penser les génocides“ (Govoreći o logorima, razmišljajući o genocidima), a moj članak je nosio naslov „Etničko čišćenje i genocid u bivšoj Jugoslaviji“.

Naučnu konferenciju o logorima i genocidima na Sorboni organizovali su profesorka Katrin Kokio, koja je predavala uporednu književnost na Univerzitetu Sorbona IV u Parizu, i Irving Volfart, profesor nemačke književnosti na Univerzitetu u Remsu. Mreža istaknutih evropskih i američkih profesora sprovela je tokom 1990-ih u Francuskoj dubinsko naučno istraživanje o tri glavne teme: „Književnost i znanje u iskušenjima logora“, zatim „Demokratije, genocidi i zločini protiv čovečnosti“ i treće „Istrebljenje i politika“. Godine 1997, K. Kokio je, sa svojim saradnicima, osnovao „Međunarodno udruženje za istraživanje zločina protiv čovečnosti i genocida“ – (AIRCRIGE).

Ovoj trodnevnoj konferenciji prisustvovalo je 35 uglednih profesora i istraživača iz raznih zemalja Zapadne Evrope i SAD (Iv Ternon, Omer Bartov sa Univerziteta Rutgers u SAD, Žan Bolak, profesor na Univerzitetu u Lilu, Klodin Kahan, profesorka uporedne književnosti na Univerzitetu Jejl (SAD), (dobitnik Nobelove nagrade 1997) veliki pisac Imre Kertes (sa 15 godina bio je zatvoren u logoru Aušvic, a zatim u Buhenvaldu), Žorž Moline, profesor francuske lingvistike (PIV, Sorbona), Klod Mušar, profesor književnosti u Parizu 8, Cvetan Todorov, istraživač u CNRS-u, između ostalih, autor knjige „Suočavanje sa ekstremom“.

Godine 1999. radovi sa ove konferencije objavljeni su u obimnoj knjizi pod nazivom „Parler des camps, penser les génocides“ (Razgovor o logorima, razmišljanje o genocidima) (str. 1-669) u izdanju prestižne izdavačke kuće „Albin Mišel“. Pariz. Knjiga je podeljena u dva poglavlja. Prvo se bavi temom logora i genocida juče i danas, koncepcijama Zapada i njegovih dvojnika, pitanjima univerzalizma, kolonizacije i dekolonizacije i istrebljenja.

Tumačenja genocida

U prvom poglavlju, Žorž Bensusan piše „Za političko čitanje Šoaha“, Alen Brosa o „Masakrima i genocidima: uslovima naracije“, Enco Traverso o „Nezavisnosti Aušvica“; Deniz Mendez o „Zapadnoj tradiciji univerzalizma i rasne diskriminacije“; Sadek Selam, o kolonijalizmu pukovnika i logorima i istrebljenjima u Alžiru; Monik Žandro o kolonijalizmu i međunarodnom pravu; Danijel Binsvanger, o pitanju istorije u poeziji Pola Celana, dok Fransoa Terner o poetskom kodu istrebljenja; Klodin Kaan o sramoti svedoka; Mirijam Revo d’Alones o iskušenju logora i mašti sličnih; Klod Mušar, o povezanosti kao nepovezanosti u Kertesovom romanu „Kadidiš“; Katrin Kokio, o govoru u logoru i govoru o logorima, i drugi.

Moj članak, objavljen u prvom poglavlju, nosi naslov: „Etničko čišćenje i genocid u bivšoj Jugoslaviji“ (str. 264-288).

U podnaslovu sam navela dva citata. Jedan je preuzet iz „Memoranduma“ Vase Čubrilovića o „Proterivanju Albanaca“, 1937: „Kada Nemačka može da protera desetine hiljada Jevreja i kada Rusija preseli milione ljudi iz jednog dela kontinenta u drugi, proterivanje nekoliko stotina hiljada Albanaca neće izazvati izbijanje svetskog rata“. Drugi citat je preuzet iz dokumenta SPC pod nazivom „Otvoreno pismo neprijateljima krvave i mučeničke Srbije“, 1989: „Učinićemo sve što je moguće da iskorenimo njihova plemena i njihove naslednike, tako da ih istorija više nikada ne pomene“.

U prvom delu, pod nazivom „Kriza Jugoslavije i Kosovo“ Problem“, razvio sam stav da će početak kraja Jugoslavije početi i završiti se na Kosovu. Početak, 1981. godine na Kosovu, demonstracijama i nezadovoljstvom Albanaca, koji su otvorili krizu koja će dovesti do raspada Jugoslavije.

Reaktiviranje mita o Kosovskoj bici (1389), kao podsticaja na osvetu i „ponovno osvajanje Kosova“, u njegovoj „čistoti“ koju je implicirao, na sve eksplicitniji način, u političkim diskursima ne samo vlade, već i intelektualne i crkvene elite Srbije, takođe je zamenilo mit o „infiltraciji“ Albanaca iz Albanije na Kosovo, zahvaljujući „tajnom sporazumu“ između Tita i Envera Hodže.