19 godina od razmatranja Ahtisarijevog plana u UN

Priština, 3. april 2026. 10:00

Pre 19 godina, Savet bezbednosti UN je počeo da razmatra Ahtisarijev plan.

Iza zatvorenih vrata, 3. aprila 2007. godine, čuo se kako specijalni izaslanik za Kosovo, Marti Ahtisari, otkriva plan kojim se očekuje da Kosovu dodeli nadgledanu nezavisnost.

Fatmir Sejdiu je takođe trebalo da govori, ali nakon protesta Srbije i Rusije, odlučeno je da neće govoriti i da će njegov govor pročitati specijalni predstavnik Generalnog sekretara Joakim Riker.

Srpski nacionalistički premijer, Vojislav Koštunica, usprotivio se planu i pozvao na pregovore i novog glavnog pregovarača.

Zapadne zemlje poput SAD, Velike Britanije i Francuske podržavaju Ahtisarijev plan.

Prema rečima Ahtisarija i njegovog tima, cilj sveobuhvatnog predloga za sporazum o statusu Kosova je da se utvrde neophodni uslovi za buduće Kosovo koje je održivo, održivo i stabilno.

Uključuje detaljne mere za obezbeđivanje unapređenja i zaštite prava zajednica i njihovih članova, efikasnu decentralizaciju vlasti i očuvanje i zaštitu kulturnog i verskog nasleđa.

Dalje, Sporazum opisuje ustavne, ekonomske i bezbednosne mere, koje zajedno imaju za cilj da doprinesu razvoju multietničkog, demokratskog i prosperitetnog Kosova.

Važan element Sporazuma je mandat dat međunarodnom civilnom i vojnom prisustvu na Kosovu da prati sprovođenje Sporazuma i da pomogne nadležnim kosovskim vlastima u obezbeđivanju mira i stabilnosti širom Kosova.

Odredbe Sporazuma će imati prednost. Ključni delovi Sporazuma:

Kosovo će biti multietničko društvo, koje se upravlja demokratski i uz puno poštovanje vladavine prava, najvišeg nivoa ljudskih prava i osnovnih sloboda koje je priznala međunarodna zajednica, i koje će promovisati mirno i prosperitetno postojanje svih svojih stanovnika.

Kosovo će imati pravo da pregovara i usvaja međunarodne sporazume, uključujući pravo da traži članstvo u međunarodnim organizacijama.

Zaštita i unapređenje prava članova zajednica je centralni element Sporazuma.

Sporazum utvrđuje ključne aspekte koje treba zaštititi, uključujući kulturu, jezik, obrazovanje i simbole.

Takođe opisuje specifične mehanizme za zastupljenost pripadnika nealbanskih zajednica na Kosovu u ključnim javnim institucijama kako bi se očuvalo i promovisalo njihovo efikasno i aktivno učešće u javnom životu.

Da bi se zaštitila prava nealbanskih zajednica na Kosovu u zakonodavnom procesu, Sporazum takođe dozvoljava da određeni zakoni mogu stupiti na snagu samo ako većina nealbanskih poslanika Skupštine Kosova pristane na njihovo usvajanje.

Elementi Sporazuma o zaštiti i unapređenju verskog i kulturnog nasleđa obezbediće nesmetan i neometani opstanak Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu.

Više od četrdeset ključnih verskih i kulturnih lokaliteta biće okruženo zaštitnom zonom kako bi se sprečili štetni komercijalni i industrijski razvoj ili izgradnja, i kako bi se očuvalo kulturno dostojanstvo ovih lokaliteta.

Sporazum takođe garantuje poboljšanu fizičku bezbednost za odabrane lokalitete koji su ugroženi bilo kakvim incidentom/napadom na imovinu SPC na Kosovu.

KOS i njegova unutrašnja organizacija biće otvoreno priznati od strane kosovskih vlasti i biće im dato pravo na nepovredivost imovine, slobodu od oporezivanja i carinskih privilegija, kao i bilo kojoj verskoj organizaciji u svetu.

Sve izbeglice i interno raseljena lica na Kosovu imaće pravo da se vrate i povrate svoju ličnu imovinu i posede.

Sporazum takođe poziva Kosovo i Srbiju da u potpunosti sarađuju sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta kako bi se rešila sudbina nestalih lica.

Nove, multietničke Kosovske bezbednosne snage (KSB) biće osnovane u roku od godinu dana. Imaće najviše 2.500 aktivnih članova i 800 rezervista. Sporazum zahteva da se Kosovski zaštitni korpus (KZK) koji trenutno postoji raspusti u roku od godinu dana.

Uvažavajući da ispunjavanje obaveza Kosova prema Sporazumu zahteva širok spektar složenih i teških aktivnosti, Sporazum uspostavlja buduće međunarodno prisustvo koje će nadgledati i podržavati odgovarajuće napore kosovskih vlasti. Ovo prisustvo obuhvata tri glavne komponente:

Međunarodnog civilnog predstavnika (MCP), poznatog i kao specijalni predstavnik EU, imenovaće Međunarodna upravljačka grupa (MUG), koja uključuje ključne međunarodne aktere.

MCP će imati najviši nadzorni autoritet nad sprovođenjem Sporazuma.

Za razliku od Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara, ovaj predstavnik će imati ovlašćenje da zameni sve te predstavnike.institucionalni lider koji, prema međunarodnoj zajednici, deluje protiv Ahtisarijevog paketa i sprovođenja zakona koji iz njega proizilaze.