Dokumentovanje traume rata: Sa promocije knjige „Klitma“ Alkete Gaši-Fazliu u Bernu

Priština 02. april 2026. 12:54

„Klitma“ sumira dokaze koji iznose na površinu tešku stvarnost, koja je dugo ostajala van strukturirane pažnje javnosti.

28. marta, u prostorijama Kongresnog centra Allresto u Bernu, promovisana je najnovija knjiga autorke Alkete Gaši-Fazliu, „Klitma“, delo koje prodire u jednu od najtežih i najmanje artikulisanih dimenzija rata na Kosovu: fizičku i psihološku traumu dece osakaćene sistematskim nasiljem. Veče je počelo zvucima himne na klaviru koju je izvela Ermira Lefort, koja je potom nastupila sa još jednim delom iz svog repertoara.

Narativ dela zasnovan je na direktnom realizmu, oslobođenom književnih ornamenata. Upravo taj pristup čini tekst oblikom žive arhive istorijskog pamćenja, gde brojevi dobijaju imena, a statistika se transformiše u konkretne ljudske sudbine.

U svom govoru publici, Alketa Gaši-Fazliu je naglasila neophodnost dokumentovanja istine kao… neophodan čin u suočavanju sa istorijskim zaboravom i relativizacijom, zamišljajući knjigu kao prostor gde individualna iskustva dobijaju artikulisani oblik u zajedničkoj svesti. „Krik“, prema njenim rečima, sumira svedočanstva koja na površinu iznose tešku stvarnost, koja je dugo ostala van strukturirane pažnje javnosti. Knjigom „Krik“ ciljala sam da dokumentujem živote dece koja su teško povređena i koja nastavljaju da žive sa direktnim posledicama tog nasilja. Priče su zasnovane na stvarnim i proverenim iskustvima i zbog toga ih treba čitati kao činjenične dokaze. U ovoj knjizi nema stilskih intervencija koje bi ublažile sadržaj. Ono što je predstavljeno je direktno iskustvo nasilja u telu i u svakodnevnom životu. Svaka uključena priča ističe da se ono što se dogodilo ne može smatrati završenim. Dokumentovanje ovih iskustava ostaje obaveza prema istini i onima koji je nastavljaju da nose u svojim životima. Knjiga je izgrađena na osam autentičnih priča ljudi teško povređenih tokom detinjstva, koji i danas nose posledice sukoba koji je prekinuo ne samo njihov fizički integritet, već i tok njihovih života.

Kroz svedočanstva Atifete Gaši, Ganimete Latifi Abazi, J.K., A.B., K.B., Burim Perteši, Altin Keljmendi, Rifadije Halili Ramići i Arben Guri, imao sam za cilj da dokumentujem ne samo čin nasilja, već i njegov dugotrajan odjek u individualnom i porodičnom životu“, rekla je autorka Alketa Gaši.

Događaj, organizovan pod pokroviteljstvom Albanske lige u svetu, okupio je oko 80 učesnika, predstavnika akademskog života, civilnog društva i diplomatskog kora. U diskusiji koja je usledila, rad je pohvaljen kao važan doprinos dokumentovanju ratnih zločina i jačanju istorijskog sećanja. Glavne govore održali su Šukrije Ramadani, zamenik ambasadora Republike Kosovo, i Monika Zguro iz Ambasade Republike Albanije. Opširnije razmišljanje o temi knjige dao je Bardil Mahmuti iz Centra „Genocid na Kosovu – Otvorena rana“, dok je Saime Isufi predstavila pregled rada.

Govornici su knjigu opisali kao neophodan čin svedočenja, koji doprinosi rešavanju moralne odgovornosti i očuvanju kolektivnog sećanja u suočavanju sa rizikom od zaborava.

U drugom delu večeri, predstavljen je projekat „Čuvari gostiju“, inicijativa koja ima za cilj jačanje kulturnog turizma na Kosovu. Koordinatorka Krenare Rizvanoli-Sina i menadžer Nazmi Jahkurti predstavili su platformu koja ima za cilj da obuči mlade ljude kao „ambasadore gostoprimstva“, kroz profesionalne standarde i sertifikat „Kosovska gostionica“. Projekat kombinuje promociju kulturnog nasleđa i tradicionalnih zanata sa zahtevima savremenog turizma, ciljajući na izgradnju održive i konkurentne slike Kosova. Promocija knjige „Klitma“ nije definisana kao književni događaj u klasičnom smislu, već kao čin kolektivnog razmišljanja o bolu i odgovornosti. Delo, zasnovano na stvarnim i proverljivim dokazima, pozicionira se kao dokument sa istorijskom težinom i trajnom nacionalnom vrednošću.

Na kraju, ono što je ostalo u sali nije bila samo emocija trenutka, već tišina nabijena značenjem, prostor gde se reči povlače i svest počinje da govori. Upravo u toj tišini „Vrisak“ artikuliše svoju najveću moć kao prisustvo koje ostaje, koje teži i koje teži da ne bude zaboravljeno.
Projekat „Gostčuvari“