Kurti: Nikada nećemo prestati da tražimo pravdu za žrtve srpskih masakra

Priština, 31. mart 2026. 13:48

Obeležena je 27. godišnjica masakra 106 građana u Pastaselu, opština Orahovac. Premijer, Aljbin Kurti, takođe je bio prisutan na komemoraciji žrtvama jednog od najtežih zločina u ratu na Kosovu.

On je rekao da je 106 civila u Pastaselu ubijeno samo zato što su Albanci. Kurti je dodao da sećanje na ove žrtve nije dovoljno samo u sećanjima, već da se pravda mora zadovoljiti.

Prema njegovim rečima, dužnost je pravosudnih institucija da to pretvore u optužnice.

„Na mestu sećanja, vraćamo se da nikada ne zaboravimo dan kada je 106 civila ubijeno samo zato što su bili Albanci. Nakon što su odvojeni od svojih porodica, postrojeni su u četiri grupe i hladnokrvno pogubljeni. Unapred smišljeni zločin protiv čovečnosti. Ubijeni su bez milosti, ubivši snove nove generacije. Tog dana, koreni nasleđa su pogođeni. Sećanje nije dovoljno samo u sećanjima, ono mora postati i pravda. Dužnost je pravosudnih institucija da ih transformišu u optužnice. Odložena pravda je skraćena pravda, ali nikada nećemo prestati da je tražimo. Kasnije su pokušali da sakriju istinu ekshumiranjem i spaljivanjem tela. Srbija je počinila genocid na Kosovu, mislili su da će nas istrebiti; pobegli su, a mi smo ovde ostali nepobedivi. Žrtva mučenika postala je vodič za naš narod“, rekao je Kurti.

U međuvremenu, gradonačelnik Orahovca, Smajl Latifi, rekao je da je ono što se dogodilo pre 27 godina u ovom selu zločin protiv čovečnosti.

„Ubili su 106 ljudi po vojnom naređenju i planu, ni više ni manje nego pale muškarce, mladiće i dečake kojima još nisu porasli brkovi. Srpski osvajači, žedni albanske krvi, pljačkali su, a zatim spaljivali njihove domove. Tukli su i mučili ljude koji se nisu mogli braniti. Delili su ih u male grupe i po naređenju ih pogubili iz neposredne blizine. Ne postoji drugi naziv za takve vojne operacije nego zločin protiv čovečnosti“, rekao je Latifi.

Govorio je i preživeli ovog masakra, Tahir Krasnići, koji je ispričao trenutak kada je ranjen i kako su srpske snage pucale na albanske civile.

„Danas je 27. godišnjica najvarvarskijeg masakra u našoj zemlji. Sećam se tog dana 31. marta kao da je danas kada su došle srpske snage i opkolile nas. Odvojili su žene od muškaraca. Pucali su na nas iz oklopnih vozila. Doneli su neke bele znakove da su se predali, ali to su bili ljudi koji nisu ni obraćali pažnju na njih. Tukli su nas i govorili nam: spustite glave. Saznao sam da su u tim grupama bile i srpske paravojne forme. Uzeli su mi stvari iz džepova i podelili nas u četiri grupe za pucanje. Ja sam bio u trećoj grupi. Kada su nas tamo postrojili, ispaljivali su plotune na nas sa strane na stranu. Bio sam lakše ranjen i osećao sam se loše i mislio sam da neću preživeti. Kada sam upao u potok, sreo sam dvoje ljudi i smirio sam se. Posle dva dana smo dolazili da kopamo grobove. Kad god bi došle srpske snage, bežali bismo i bili bismo praćeni, tako da bi se četiri dana produžilo sahranjivanje žrtava“, rekao je on.

Dana 31. marta 1999. godine, srpske snage su ubile i masakrirale 106 ljudi iz ovog sela i okolnih područja. Pastaselu su napale srpske snage, koje su rasporedile tenkove na brdima i prodrle u selo. Civili koji su pokušali da pronađu sklonište bili su okruženi i primorani na predaju. Žene i deca su proterani uz naređenje „idite u Albaniju“, dok su muškarci podeljeni u grupe i pogubljeni automatskim oružjem.