Obučavani u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Rusiji“: Sudski slučajevi u Moldaviji otkrivaju kako regruti završavaju u ruskim sabotažnim kampovima

Priština, 26. mart 2026. 8:24

Rusija koristi mrežu kampova za regrutovanje i obuku kao deo svoje strategije hibridnog ratovanja protiv Evrope, dok je Moldavija postala jedno od glavnih mesta za testiranje ovih operacija, piše Politiko.

Prema izveštaju, ovi kampovi regrutuju ljude, uglavnom iz siromašnijih sredina ili bez političkog iskustva, koji su obučeni za aktivnosti poput podsticanja nemira, sabotaže i destabilizacije političkih sistema.

Specifičan slučaj je slučaj Anatolija Prizenka, koji je regrutovao Maksima Rošku u Kišinjevu, obećavajući mu putovanje sa svim plaćenim troškovima i profit od 300 do 500 dolara. U roku od nekoliko nedelja, Roška je završio u kampovima za obuku u Bosni i Hercegovini i Srbiji, gde je naučio da koristi dronove, zapaljive naprave i izbegava policiju tokom protesta.

Moldavske vlasti veruju da su ove aktivnosti deo koordinisane operacije uz podršku Rusije, usmerene na proširenje uticaja u zemljama poput Francuske i Nemačke.

Istrage dolaze u vreme kada evropske zemlje upozoravaju na široku kampanju hibridnog ratovanja Moskve. U Francuskoj su identifikovane kampanje dezinformisanja, dok su u Nemačkoj vlasti optužile Rusiju za sajber napade i mešanje u izbore.

Moldavska ministarka unutrašnjih poslova Danijela Misail-Nikitin rekla je da su mladi ljudi regrutovani, transportovani u kampove i obučeni da probijaju policijske kordone, koriste dronove i pružaju medicinsku pomoć u nasilnim situacijama.

Roškin slučaj je izašao na videlo u oktobru 2024. godine, kada je zaustavljen na granici sa Rumunijom. U njegovom vozilu pronađeni su novac, SIM kartice, oprema za dronove i sredstva za lansiranje granata iz vazduha. Nekoliko ljudi je osuđeno na zatvorske kazne, dok je on svedočio kao svedok, tvrdeći da je pretučen nakon što je odbio da učestvuje u obuci.

Prema svedočenjima, obuka se odvijala u izolovanim područjima u blizini Banjaluke, gde su regruti takođe učili da posmatraju državne ciljeve i pripremaju operacije dronovima. Instruktori su osumnjičeni da imaju veze sa plaćeničkom grupom Vagner.

Moldavske vlasti su pokrenule istrage protiv više od 80 ljudi, dok je najmanje 20 optuženo za podsticanje nemira. Neki od njih su takođe osumnjičeni da su učestvovali u destabilizujućim operacijama u Francuskoj i Nemačkoj.

Prema rečima tužilaca, mrežom su upravljale osobe povezane sa višim strukturama u Rusiji, dok se za regrutera Prizenko sumnja da je sarađivao sa drugim osobama u inostranstvu.

Moldova, koja se nalazi između Ukrajine i Rumunije, smatra se ključnom tačkom u suočavanju sa ruskim uticajem. Vlada predsednice Maje Sandu je više puta optuživala Moskvu za mešanje u izbore, referendume i širenje dezinformacija.

Vlasti upozoravaju da ove mreže ne ciljaju samo Moldaviju, već su se proširile širom Evrope, koristeći metode kao što su kupovina glasova, sajber napadi, organizovani protesti i sadržaj manipulisan veštačkom inteligencijom.