Fetoši: Fortesa, Celina, Kruša… dokazi genocida koje je Srbija porekla

Priština, 26. mart 2026. 07:26

Arben Fetoši, direktor Instituta OCTOPUS, podsetio je na masakre u Fortesi (ranije Belacerka), Celini, Brestoku i Kruši, opisujući ih kao jasan dokaz genocida koji je Srbija porekla i kao deo organizovane državne strategije zločina, prikrivanja i poricanja.

U svom članku, Fetoši podseća da je 24. marta 1999. godine, oko 19:45 časova, počelo jedno od najvažnijih poglavlja u modernoj evropskoj istoriji – intervencija NATO-a radi zaustavljanja etničkog čišćenja na Kosovu. On naglašava da je ova intervencija došla nakon teškog međunarodnog konsenzusa, suočen sa režimom koji je, prema njegovim rečima, vršio sistematsko nasilje nad albanskim civilima.

Prema Fetosu, čak i 27 godina kasnije, suočavanje sa istorijskom istinom ostaje izazovno zbog narativa koje iskrivljuje Srbija, koja je predstavlja kao žrtvu, dok je intervenciju NATO-a predstavljala kao agresiju. On pominje da su zapadne sile bile obaveštene o planu etničkog čišćenja poznatom kao „Potkovica“, koji je, prema njegovim rečima, imao za cilj masovno proterivanje Albanaca sa Kosova.

Pozivajući se na ratne podatke, Fetos naglašava da je oko milion Albanaca nasilno proterano, preko 13 hiljada je ubijeno, a oko 20 hiljada žena je silovano, dok su stotine naselja i spomenika uništene, što, prema njegovim rečima, pojačava genocidnu prirodu kampanje.

U centralnom delu članka, Fetos, rođen u Forteši i bivši vojnik OVK, detaljno opisuje sprovođenje ovog plana na terenu. Prema njegovim rečima, u ranim jutarnjim satima, srpske snage su ušle u Belacerku (Tvrđavu), opkolile selo i otvorile vatru kako bi zastrašile i proterale stanovnike. Zatim su, prema svedočenjima preživelih, došlo do pljačke, zlostavljanja i na kraju pogubljenja civila.

On pominje da je u ovom masakru ubijeno 69 civila, uključujući decu, dok su osumnjičeni počinioci identifikovani od strane svedoka, ali još uvek nisu osuđeni. Prema Fetošijevim rečima, isti scenario se nastavio u Celini, gde je ubijeno 75 civila, kao i u Brestoku, gde je masakrirano 45 ljudi.

Dalje opisuje događaje u Krušama i Malim Krušama, gde su nakon granatiranja i opsada, srpske snage odvojile žene i decu od muškaraca i dečaka. Prema njegovim rečima, muškarci su okupljeni na različitim lokacijama, pretučeni, a zatim pogubljeni, dok su njihova tela spaljena ili bačena u reku kako bi se izbrisali tragovi zločina.

U Malim Krušama, Fetoši navodi da je ubijeno 241 osoba, a desetine se još uvek vode kao nestale, dok je u Malim Krušama ubijeno 113 muškaraca i dečaka, ostavljajući selo, prema njegovim rečima, „žena u crnom“.

U svojoj analizi, Fetoši tvrdi da se zločini ne završavaju fizičkim nasiljem, već se nastavljaju kroz poricanje i nedostatak pravde. On kritikuje srpsku državu zbog, kako kaže, nedostatka refleksije i kajanja, ističući da zvanični narativ nastavlja da minimizira ili poriče zločine.

Takođe pominje korišćenje strategije DARVO (Poriči, Napadni, Obrni Žrtvu i Prestupnika), putem koje, prema njegovim rečima, Srbija pokušava da izbegne odgovornost predstavljajući sebe kao žrtvu i okrivljujući međunarodne faktore.

Fetoš zaključuje da, uprkos pokušajima iskrivljavanja istorije i promovisanja zaborava, mesta poput Fortese, Celine, Brestoka i Kruše ostaju živa svedočanstva zločina počinjenih tokom rata na Kosovu i nastavljaju da zahtevaju pravdu.