Ime novog šefa ruske kancelarije za vezu na Kosovu pojavljuje se u bazi podataka koja ga povezuje sa ruskim obaveštajnim službama

Priština, 23. mart 2026. 14:47

Radio Slobodna Evropa je otkrio da se ime Ilje Uvarova, novog šefa ruske kancelarije za vezu u Prištini, pojavljuje u bazi podataka koju je objavila ukrajinska organizacija Molfar, a koja uključuje osobe za koje se sumnja da imaju veze sa ruskim tajnim službama. REL nije bio u mogućnosti da nezavisno proveri tvrdnju o njegovoj tačnoj ulozi.

U kancelariji koja je godinama radila gotovo tiho u Prištini, Rusija je imenovala novog šefa.

U avgustu 2025. godine, putem kratkog saopštenja, Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) je objavila da je tadašnji specijalni predstavnik generalnog sekretara UN primio novog šefa ruske kancelarije za vezu u Prištini, Ilju Uvarova.

Sastanak je opisan kao „opšta i konstruktivna diskusija“.

Pored ove formalne objave, Uvarov je ostao malo poznata ličnost javnosti na Kosovu.

Zapravo, na veb-sajtu Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore Kosova, gde su navedene strane diplomatske misije u zemlji, on se i dalje ne pojavljuje kao šef ove kancelarije. Njegov prethodnik, Andrej Šugurov, i dalje je tamo naveden.

U međuvremenu, Uvarovljevo ime, kao ime imenovanog za Kosovo, pominje se u ažuriranoj listi stranih misija u Srbiji – praksa povezana sa činjenicom da Srbija smatra Kosovo delom svoje teritorije, dok države koje ne priznaju nezavisnost Kosova često upravljaju diplomatskim odnosima preko Beograda.

Ono što Uvarovljevo ime stavlja u širi kontekst jeste baza podataka koju je objavio Institut za obaveštajnu službu Molfar – ukrajinska organizacija koja se bavi analizom otvorenih izvora i, u nekim slučajevima, dokumentima koji su procureli iz Rusije.

U ovoj bazi podataka, Ilja (Ilja) Uvarov je opisan kao „oficir odeljenja RT (Izviđanje sa teritorije) Ruske spoljne obaveštajne službe (SVR)“.

Prema organizaciji, baza podataka je izgrađena na materijalima koje je obezbedio unutrašnji izvor u moskovskoj tehnološkoj kompaniji i sadrži imena diplomata i obaveštajnih oficira.

Neki od podataka, kako se navodi, verifikovani su poređenjem sa državnim evidencijama, ali sama organizacija naglašava da je potpuna potvrda specifičnih uloga i dalje teška.

Institut Molfar je rekao za REL da je Odeljenje za RT „povezano sa obaveštajnim operacijama koje se sprovode sa ruske teritorije i da često koristi diplomatsko ili institucionalno pokriće za uspostavljanje kontakata sa stranim zvaničnicima, biznismenima i drugima“.

REL nije uspeo da direktno kontaktira Ilju Uvarova za komentar o podacima.

Ruska kancelarija za vezu u Prištini nije odgovorila na pitanja poslata na njenu zvaničnu imejl adresu, niti je to učinila ruska ambasada u Beogradu.

Slično tome, kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore nije odgovorilo na pitanja REL-a o tome da li ima informacije da je Uvarov možda povezan sa ruskim obaveštajnim službama.

Ko je Uvarov?

Uvarovljeva diplomatska karijera, za koju se veruje da je počela 2000. godine, uključuje nekoliko položaja u različitim zemljama.

U zvaničnim dokumentima, prvi put se pojavljuje 2011. godine kao deo ruskog diplomatskog osoblja u Sjedinjenim Američkim Državama.

Međutim, najvidljiviji podaci o njegovoj aktivnosti vezani su za diplomatsku misiju u Moldaviji.

Tamo je služio kao konzul u ruskoj ambasadi u Moldaviji.

Tamo je služio kao konzul u ruskoj ambasadi u Moldaviji.

Takođe je igrao važnu ulogu u strukturama otcepljene moldavske teritorije – uglavnom ruskog govornog područja i proruske – nazvane Pridnjestrovlje, koju Moldavija smatra svojim delom.

Na ovoj teritoriji postoji Zajednička kontrolna komisija, koja nadgleda bezbednosnu zonu u Pridnjestrovlju i sastavljena je od predstavnika Rusije, Moldavije i Pridnjestrovlja.

Godine 2017, Uvarov je izabran za kopredsednika ove komisije kao predstavnik Rusije. Ovu funkciju je obavljao do 2019. godine.

Komisija je bila odgovorna za praćenje bezbednosne zone duž reke Dnjestar od rata 1992. godine.

Značajna diplomatska karijera Ilije Uvarova

Ilija Uvarov je obavljao nekoliko značajnih diplomatskih funkcija kao predstavnik Rusije. Ovo su samo neke od njegovih značajnih funkcija.

Prema podacima koje je prikupio moldavski servis Radija Slobodna Evropa/Radio Liberti, u novembru 2017. godine, Uvarov je podržao ponovno otvaranje mosta preko Dnjestra, uprkos protivljenju separatističke administracije Pridnjestrovlja.

Most je obnovljen sredstvima Evropske unije.

Prema rečima bivšeg zvaničnika moldavske vlade, Uvarov se kasnije vratio u Moskvu upravo zato što je podržao ponovno otvaranje mosta i njegovo održavanje otvorenim.

Pored toga, prema pisanju medija u Pridnjestrovlju, Uvarov je radio više puta.

Međunarodni stručnjaci za bezbednost kažu da je korišćenje diplomatskog pokrića za obaveštajne aktivnosti dobro poznata praksa, ali u slučaju Rusije je „šire rasprostranjena i intenzivnija“.

„Gotovo da nema ambasade na svetu koja nema neku vrstu obaveštajne uloge“, kaže Mark Galeoti, britanski profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL) i stručnjak za transnacionalni kriminal i ruska bezbednosna pitanja.

On ističe da je često teško razlikovati diplomatu od obaveštajnog oficira, ali da karijerni putevi mogu pružiti tragove.

Prema Galeotiju, misija poput one na Kosovu „izgleda kao savršena baza za obaveštajne oficire koji zatim mogu putovati po regionu“.

Dodaje da je važnost ove misije povezana sa širim geopolitičkim kontekstom.

„Važno je šta se dešava na Kosovu. Kosovo ima relativno dobre odnose sa Zapadom… nije toliko stvar u samom Kosovu. Radi se o korišćenju Kosova kao baze, da se vidi šta se može otkriti o tome šta NATO i druge zapadne zemlje rade i razmišljaju“, kaže Galeoti.

On takođe upozorava na promene u načinu rada ruskih službi nakon proterivanja stotina diplomata iz Evrope, nakon pokretanja ruskog rata protiv Ukrajine 2022. godine. „Oni se sve više oslanjaju na posrednike… ljude koji su regrutovani da obavljaju određene zadatke, često ne znajući za koga rade“, kaže on.

U istom smislu, britanski stručnjak za Rusiju, Kir Džajls, kaže da je praksa korišćenja obaveštajnih oficira pod diplomatskom pokrivenošću široko rasprostranjena širom sveta, ali da se Rusija ističe po svojim razmerama.

„Mnoge zemlje stavljaju obaveštajne oficire pod diplomatsku pokrivenost… ali u slučaju Rusije, veliki procenat diplomata su zapravo obaveštajni oficiri“, kaže on za Radio Slobodna Evropa.

Dodaje da se zemlje suočavaju sa dilemom prilikom identifikacije ovih pojedinaca: proterati ih ili držati pod nadzorom.

„Postoje određene okolnosti u kojima će domaće kontraobaveštajne agencije biti svesne identiteta obaveštajnog oficira pod diplomatskom pokrivenošću, ali će odlučiti da ne deluju protiv njega osim praćenja njegovih aktivnosti“, kaže Džajls.

Prema njegovim rečima, u slučajevima poput Kosova, gde je institucionalna kontrola nad ovom diplomatskom misijom ograničena, situacija postaje još složenija.

„Kada zemlja ne kontroliše ko ulazi na njenu teritoriju… to predstavlja potencijalnu ranjivost“, kaže on.

U međuvremenu, u tekućim anketama na Kosovu, većina stanovništva i dalje smatra da Rusija predstavlja faktor rizika za zemlju.

Izveštaj Kosovskog centra za bezbednosne studije (KCSS) iz 2024. godine, koji analizira narativ ruske spoljne politike prema Kosovu, kaže da Moskva vidi Kosovo i kao simbol zapadne intervencije, kao bezbednosno pitanje za Srbiju i kao presedan u međunarodnom pravu.

„U suštini, stav Rusije prema Kosovu odražava njeno geopolitičko rivalstvo sa Zapadom, koje se pod vođstvom predsednika [Vladimira] Putina značajno produbilo, posebno kroz napore da se ojača uticaj na Zapadnom Balkanu, uz istovremeno solidarnost sa Srbijom“, navodi se u izveštaju.

„Godišnja procena pretnji za 2026. godinu“, koju je prošle nedelje objavila Kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe Sjedinjenih Država, takođe je procenjena da Rusija „podstiče nestabilnost između Srbije, koju favorizuje, i Kosova“, ali i „podržava odvajanje srpskog entiteta, Republike Srpske, od Bosne i Hercegovine“.

Šta ruska kancelarija radi na Kosovu?

Na Kosovu, Uvarov predvodi misiju koja deluje u neobičnom diplomatskom okviru. Ruska kancelarija za vezu osnovana je 2005. godine, kada je Kosovom upravljala UN.

Ona deluje pod okriljem UNMIK-a i nije pod direktnom kontrolom kosovskih institucija. Njenom osoblju nisu potrebne vize, imaju neograničen ulazak i izlazak i uživaju imunitet od krivične, građanske i administrativne jurisdikcije. Čak su i njene prostorije nepovredive za lokalne vlasti.

Zbog toga je ova misija jedna od najmanje transparentnih na Kosovu.

Godinama su aktivnosti ove kancelarije bile uglavnom nevidljive za javnost. Malo informacija koje postoje uglavnom se odnose na sastanke sa međunarodnim misijama.

Međutim, 2021. godine kosovske vlasti su proglasile „non grata“ i proterale dvojicu ruskih diplomata povezanih sa ovom kancelarijom, rekavši da su „prekršili nacionalnu bezbednost i ustavni poredak“.

Prema nezvaničnim informacijama Radija Slobodna Evropa, predstavnici ruske kancelarije na Kosovu održavaju kontakte sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

Sama Srpska pravoslavna crkva kaže da njeni predstavnici na Kosovu imaju redovne kontakte sa međunarodnim misijama, kao što su KFOR, UN, OEBS, EU i zemlje Kvinte, ali da su ti kontakti vezani za pitanja bezbednosti, svakodnevnog života i funkcionisanja