Priština, 23. mart 2026. 07:18
Dnevni red za majski sastanak Komiteta ministara Saveta Evrope i da li će razmatranje članstva Kosova biti uključeno još uvek nisu objavljeni. Institucije u Prištini kažu da nemaju zvaničnu potvrdu i da nastavljaju diplomatske napore. Članstvo u Savetu Evrope ojačalo bi međunarodni subjektivitet Kosova, kroz puno učešće u međuvladinoj organizaciji visokog statusa.
Glavni politički sastanak Komiteta ministara Saveta Evrope, koji će se održati sredinom maja, još uvek nije poznat da li će članstvo Kosova biti uključeno u dnevni red. Zvanična veb stranica Saveta Evrope još uvek nema dnevni red za sledeći sastanak 46 zemalja članica, gde se donosi konačna odluka o članstvu.
„Nacrt dnevnog reda za sledeći sastanak Komiteta ministara još uvek nije dostupan, međutim, obaveštavaćemo vas o svakom razvoju događaja“, rekla je Estel Štajner, savetnica za medije i komunikacije Saveta Evrope.
U međuvremenu, Ministarstvo spoljnih poslova naglašava da pažljivo prati dešavanja u vezi sa procesom članstva Kosova u Savetu Evrope, dodajući da do ove faze nema zvanične potvrde da li će zahtev Kosova za članstvo biti razmatran.
Kosovska diplomatija nastavlja svoj angažman i komunikaciju sa državama članicama ove organizacije, sa parlamentarcima i političkim grupama u okviru Parlamentarne skupštine, kako bi podržala napredak ovog procesa.
„Do ove faze, Ministarstvo nije dobilo zvaničnu potvrdu da li se očekuje da će zahtev Republike Kosovo za članstvo biti razmatran na predstojećim sastancima Komiteta ministara ili relevantnih tela Saveta Evrope tokom narednog meseca. U međuvremenu, Ministarstvo spoljnih poslova nastavlja diplomatske angažmane i komunikaciju sa državama članicama kako bi se osigurala podrška članstvu Kosova, u skladu sa pozitivnim mišljenjem Parlamentarne skupštine usvojenim u aprilu 2024. godine“, naglašava MSP.
Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u ovom savetu 12. maja 2022. godine. Parlamentarna skupština Saveta Evrope imenovala je Doru Bakojani za izvestioca za izradu mišljenja o zahtevu Kosova, a 27. marta 2024. godine, Komitet za politiku i demokratiju je velikom većinom glasova usvojio pozitivno mišljenje o članstvu. Međutim, godinu dana kasnije, 2025. godine, Kosovo je ostalo van dnevnog reda Komiteta ministara.
U to vreme, Vlada Kosova donela je značajnu odluku u vezi sa dugogodišnjim pitanjem imovine manastira Dečani. Sprovođenje presude Ustavnog suda Kosova o manastiru bio je dugogodišnji uslov međunarodne zajednice. Odluka je bila direktno povezana sa naporima Kosova da se pridruži Savetu Evrope, ali to nije bio jedini razlog.
Prema rečima stručnjaka u ovoj oblasti, politički zastoj u protekloj godini takođe je izazvao kašnjenja u procesu članstva Kosova u ovoj organizaciji.
„Moramo reći jednu stvar: situacija sa nekonstituisanim institucijama tokom 2025. godine izazvala je velika kašnjenja za Kosovo, u mnogim dimenzijama, uključujući i članstvo u međunarodnim organizacijama. Za nas je članstvo u Savetu Evrope bio i ostao jedan od prioritetnih ciljeva u oblasti multilateralizma. Međutim, nadajmo se da ćemo uskoro prevazići ovu situaciju i da će tada fokus institucija biti na jačanju uloge Kosova u međunarodnim odnosima, što podrazumeva i članstvo u ovoj organizaciji“, naglašava profesor Valon Murtezaj za RTK.
Članstvo u Savetu Evrope ojačalo bi međunarodni subjektivitet Kosova kroz puno učešće. Kosovo bi bilo zastupljeno svojom delegacijom u Parlamentarnoj skupštini kao punopravni član, učestvujući direktno u evropskoj parlamentarnoj debati kao suverena stranka.
Bugarsko predsjedništvo: Predsjednici Bugarske i Kosova razgovaraju o produbljivanju odnosa 
Bugarska podržava Kosovo u integracijama u EU i članstvu u Savetu Evrope 
Hadžiju: Kosovo zaslužuje status kandidata 
Manipulacija fokusom javnosti: Kosovo kao instrument u odnosima Srbije i Crne Gore 
Zulfaj: Kosovo je spremno za status zemlje kandidata 
Hadžiju predstavlja Kosovo na samitu Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi u Sofiji 
Priština, 15. jun 2026. 08:42 Šifrovana aplikacija Sky ECC, koja se godinama smatrala bezbednim sredstvom komunikacije za kriminalne grupe, sve više postaje važan resurs za istražitelje u borbi protiv organizovanog kriminala. Dekodiranje poruka razmenjenih putem ove platforme pomoglo je lokalnim i međunarodnim vlastima u otkrivanju kriminalnih aktivnosti. Jedan takav slučaj je operacija sprovedena 9. juna na Kosovu, gde je pet osoba uhapšeno zbog sumnje da su umešane u mrežu trgovine drogom, nakon zajedničkih istraga kosovskih institucija i Evropola. Stručnjak za bezbednost i bivši direktor Odeljenja za istrage u Policijskom inspektoratu Kosova, Valjdet Hodža, procenjuje da je tehnološki razvoj promenio način na koji organizovani kriminal funkcioniše. Prema njegovim rečima, kriminalne grupe sada deluju u fragmentiranim strukturama i u obliku odvojenih ćelija, što otežava vlastima da identifikuju i prodru u ove mreže. Međutim, Hodža naglašava da je korišćenje šifrovanih platformi kao što je Sky ECC stvorilo lažni osećaj sigurnosti za kriminalce. Upravo to verovanje je dovelo mnoge od njih do razmene detaljnih informacija o svojim aktivnostima, ostavljajući za sobom tragove koje su istražitelji kasnije koristili za ciljanje kriminalnih mreža u nekoliko zemalja. On podvlači da dešifrovane komunikacije ne mogu služiti kao jedini dokaz u sudskim procesima. Prema njegovim rečima, one predstavljaju važne tragove za vođenje istraga, ali moraju biti potkrepljene i materijalnim i posrednim dokazima kako bi se izgradili čvrsti slučajevi pred sudovima. Slučaj Sky ECC se smatra jednim od najjasnijih primera kako se tehnologija, prvobitno korišćena za prikrivanje kriminalnih aktivnosti, pretvara u moćno oružje u rukama institucija za sprovođenje zakona u borbi protiv organizovanog kriminala. 
Nova investicija u zdravstvu: Peć opremljena modernim tomografom, na usluzi pacijentima od 1. jula 
Dokumentarni film – Priče o nestalima u regionu Uroševac 
5 od 6 optuženih za barikade bili su zaposleni u strukturama koje vode lideri srpske liste