Kako ruske dezinformacije teku u kosovskim medijima?

Priština, 21. mart 2026. 07:35

Od februara 2022. godine, oko 400 hiljada članaka objavljeno je u albanskim medijima na Kosovu o ratu u Ukrajini i događajima vezanim za Rusiju. Analiza ovih informacija, koje se distribuiraju svakodnevno, pokazala je da kosovska javnost često čita neredovne i nepotpune informacije, a u mnogim slučajevima čak i dezinformacije o događajima tamo.

Veliki deo informacija takođe dolazi kopiran (copy-paste), bez dodavanja konteksta događajima i dešavanjima oko rata. Slično tome, za mnoge događaje vezane za međuetnička pitanja na Kosovu, mnoge vesti su kopirane sa srpskog jezika, često iz medija u Albaniji, a iste se objavljuju u kosovskim medijima.

Krešnik Gaši, glavni urednik KALLXO.com, kaže da se ruski uticaj na Balkanu ukorenio. Prema njegovim rečima, način na koji se distribuiraju vesti koje potiču iz Rusije je dobro osmišljen.

„Prvi element koji smo želeli da uradimo studijom jeste da pružimo dokaze da se ruski uticaj ukorenio u balkanskom regionu, a posebno kod albanske publike. S obzirom na to da su dva glavna jezika na Zapadnom Balkanu srpski i albanski“, kaže on u „KallxoPernime“.

„Podaci koje smo dobili analizom sadržaja pokazuju nam da se u oba jezika ruski uticaj veoma duboko ukorenio i u nekim slučajevima postao prvi izvor informacija. To znači da veliki deo vesti koje građani uzimaju kao istinite, u stvarnosti, ima svoj glavni izvor u ruskim propagandnim izvorima“, kaže Gaši.

On je rekao da je do podataka korišćena metodologija istraživanja koja je obuhvatila 150 platformi koje posluju na kosovskom medijskom tržištu.

Prema Gašiju, jedan od problema koji se javlja prilikom izveštavanja o vojnim sukobima jeste to što izveštavanje nije uravnoteženo.

„Dobro je razumeti šta se dešava u Ukrajini, ali nijedan kosovski medij nema dopisnika tamo. To znači da potpuno kopiramo („copy-pasting“) stvarnost koja se tamo dešava, preuzimajući narativ ili Ukrajine ili Rusije“ – kaže on.

Još jedan problem, prema njegovim rečima, jeste to što neki mediji na Kosovu ponovo objavljuju članke na albanskom jeziku, ne znajući ko stoji iza prevoda. Prema njegovim rečima, to je strategija koju Rusija koristi na Zapadnom Balkanu.

„Činjenica da smo izgradili sistem kopiranja iz međunarodnih medija jasno daje Rusima do znanja da naša javnost veruje medijima poput BBC-ja, Reuters-a ili CNN-a, i kao rezultat toga su promenili svoju strategiju. Angažovali su prevodioce koji prevode međunarodne medije uklanjajući kontekst i prodaju ih na platformama koje brzo prevode informacije“ – ocenio je Krešnik Gaši.

Prema rečima novinara Melazima Kočija, cilj Rusije je da pobedi u informacionom ratu.

„To je najjeftinija moguća investicija, jer se danas nijedan rat ne dobija ako se prvo ne dobije informacioni rat. Kosovo je pogođeno ne samo posebnim ruskim i srpskim dezinformacijskim ratom, već su uključene i druge strane. To je veoma mala investicija, ali sa izuzetnim koristima“ – ocenjuje Koči.

„Ne mislim da nameravaju da promene stav ili pogled na svet albanske većine. Ali tim malim ulaganjem nameravaju da bace sumnju na zapadne demokratske vrednosti. Drugo je da uvedu defetizam u kosovsko stanovništvo“ – kaže Melazim Koči.

Muhamet Hajrulahu, glavni urednik portala „Telegrafi“, kaže da neki mediji na Kosovu nemaju kapacitet da pokrivaju međunarodne vesti.

„Postoje mediji na Kosovu koji poštuju profesionalni etički kodeks, ali onda postoji i unutrašnji problem uredničkih kapaciteta i finansija. Stranka koja želi da vam naudi može lako uticati na to. Da bismo rešili ovaj problem u Telegrafiju, imamo veoma veliki urednički tim koji pokriva međunarodne vesti, sa četiri do pet ljudi samo za ovaj sektor. Teme rata u Ukrajini, na Bliskom istoku i u regionu se čitaju izuzetno široko“, kaže Hajrulahu.

Takođe je objasnio kako neke vesti završavaju na albanskom jeziku, a da nisu uopšte proverene.

„U početku sam video da kosovski mediji dobijaju vesti kopirane („copy-paste“) iz medija u Albaniji bez ikakvog filtera, jednostavno zato što su stvarali utisak da je svaki medij tamo u redu. Razgovarali smo o tome i odlučili da napravimo crnu listu („black list“) medija koje ne bi trebalo da citiramo i listu onih koje bi trebalo da citiramo“, kaže on.

Istraživanje platforme „Pikasa.ai“ pokazalo je da oko 52% članaka objavljenih na Kosovu u vezi sa ratom u Ukrajini ne navodi nijedan izvor informacija.