Cerić: Kosovo spasilo Bošnjake sa Bliskog istoka

Priština, 16. mart 2026. 22:38

Spasavanje ovih ljudi nije organizovala država čiji su državljani bili. Organizovala ga je Republika Kosovo, rekao je Cerić.

Bivši reis-ul-ulema Mustafa Cerić, u svom poslednjem komentaru dana, fokusirao se na situaciju u vezi sa povratkom građana iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u njihove zemlje porekla.

Posebno se osvrnuo na povratak građana u Bosnu i Hercegovinu, ističući da je operaciju omogućilo Kosovo, piše Cerić.

„Let iz Rijada i lekcija iz Prištine“

Ponekad je dovoljan samo jedan let da se otkrije velika istina o zemljama, politici i odnosima među narodima, naglašava Cerić.

Avion koji je nedavno poleteo iz Rijada za Prištinu, sa četrnaest građana Bosne i Hercegovine na brodu, nije bio samo humanitarna operacija. Bila je to i politička i moralna lekcija, piše Cerić.

Jer spasavanje ovih ljudi nije organizovala država čiji su bili državljani. Organizovalo ga je Kosovo, naglašava Cerić.

Ova činjenica nosi simboliku koju je nemoguće ignorisati. Zemlja koju Bosna i Hercegovina još uvek formalno ne priznaje zbog svojih unutrašnjih blokada, pokazala je ono što se najviše ceni u međunarodnim odnosima: sposobnost brzog, odgovornog delovanja i delovanja u interesu naroda, piše Cerić.

Dok su institucije Bosne i Hercegovine slale zahteve i čekale rešenja, Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Republike Kosovo organizovalo je operaciju povratka. Diplomatska mreža Kosova, uključujući i Ambasadu u Zagrebu, koordinirala je proces i omogućila našim građanima da se vrate kući, naglašava Cerić.

Birokratskim jezikom, ovo se naziva repatrijacija.

Političkim jezikom, ovo se naziva funkcionalna država.

Ali jezikom istorije, to se zove nešto drugo: solidarnost, piše Cerić.

Jer postoji veza između Bošnjaka i Albanaca koja je starija od današnjih političkih proračuna. Ovaj odnos nije rođen u diplomatskim kabinetima, već u vekovima zajedničkog iskustva, podseća Cerić.

Kroz istoriju, naši narodi su često stajali na istoj strani — na strani onih koji su morali da brane pravo na identitet, dostojanstvo i slobodu. Od vremena Osmanskog carstva do modernih napora za političku i društvenu stabilnost, Bošnjaci i Albanci su delili više od geografije: delili su sudbinu, piše Cerić.

Zato ovaj događaj iz Prištine ima značenje koje prevazilazi samu operaciju spasavanja. Podseća nas da istorijske veze između naroda ponekad govore glasnije od političkih izjava, ističe Cerić.

A takođe otkriva i jednu neprijatnu istinu za Bosnu i Hercegovinu, prema Ceriću.

Zemlja koja ne može brzo da reaguje kada su njeni građani u teškoćama suočava se sa ozbiljnim pitanjem sopstvene funkcionalnosti. Diplomatija nije ceremonija; to je instrument zaštite ljudi. Kada taj instrument ne funkcioniše, praznina postaje očigledna, piše Cerić.

U ovom slučaju, Priština je popunila tu prazninu, ističe Cerić.

Kosovo je pokazalo ono što mnoge zemlje u regionu još uvek pokušavaju da izgrade: funkcionalne institucije i političku kulturu koja razume odgovornost države prema svom narodu — čak i kada ti ljudi nisu njeni građani, ističe Cerić.

To je razlika između administracije i države, dodaje Cerić.

Za Bosnu i Hercegovinu, ova epizoda ne bi trebalo da bude razlog za sramotu, već za ozbiljno razmišljanje. Balkanska istorija nas uči da nacije opstaju zahvaljujući međusobnoj solidarnosti, ali države opstaju zahvaljujući funkcionalnim institucijama, podseća Cerić.

Priština je to pokazala prva. Sarajevo bi trebalo da izgradi drugu, predlaže Cerić.

Međutim, iznad svih političkih analiza, ostaje jednostavna ljudska činjenica: četrnaest porodica u Bosni i Hercegovini danas zna da njihovi voljeni nisu ostavljeni sami, piše Cerić.

U svetu gde su granice često surovije od savesti, jedna zemlja na Balkanu je odlučila da deluje drugačije, naglašava Cerić.

I zato se let iz Rijada u Prištinu pamti ne samo kao diplomatska operacija, već kao podsetnik na staru balkansku istinu:

da se narodi najbolje poznaju u trenucima kada je pomoć najpotrebnija, zaključuje Cerić.

I u tom trenutku, Kosovo je pokazalo da brat poznaje brata, zaključuje Cerić.