Nemački filozof Habermas, branilac NATO bombardovanja na Kosovu, preminuo je

Priština, 14. mart 2026. 18:08

Jirgen Habermas, jedan od najuticajnijih filozofa na svetu i ključna figura u Nemačkoj, preminuo je u 96. godini.

Njegova izdavačka kuća „Surhkamp“ objavila je da je preminuo u subotu u Štarnbergu, blizu Minhena.

Habermas se stalno izjašnjavao o političkim pitanjima tog vremena. U slučaju Kosova, branio je bombardovanje 1999. godine, rekavši da niko nema pravo da napusti žrtve i ostavi ih u rukama dželata.

„Kada nema drugog načina, demokratski susedi moraju intervenisati uz hitnu pomoć legitimisanu međunarodnim pravom“, rekao je Habermas za „Die Zeit“ u aprilu 1999. godine.

Njegovi spisi su ponudili viziju modernog društva i društvene interakcije.

Njegov rad na komunikaciji, racionalnosti i sociologiji učinio ga je jednim od najuticajnijih svetskih filozofa. Njegova najpoznatija dela uključuju dvotomnu „Teoriju komunikativne akcije“.

Habermas je takođe bio uključen u levičarske studentske pokrete.

Osamdesetih godina prošlog veka bio je ključna figura u debati među istoričarima. Tvrdio je da konzervativci pokušavaju da umanje obim nacističkih zločina.

Habermas je podržao dolazak kancelara Gerharda Šredera na vlast 1998. godine. Kritikovao je njegov „tehnokratski“ pristup, a 2016. godine se žalio na nedostatak političke vizije Angele Merkel.

2017. godine pohvalio je novoizabranog francuskog predsednika, Emanuela Makrona, zbog njegovih planova za evropske reforme.

Habermas je rođen 18. juna 1929. godine u Diseldorfu. Rođen je sa rascepom nepca koji je zahtevao višestruke operacije kao dete. Ovo iskustvo je pomoglo da se oblikuje njegovo kasnije razmišljanje o jeziku. Takođe ga je dovelo do ideje o superiornosti pisane reči i da „pisani oblik krije nedostatke usmenog govora“.

Njegova supruga, Ute, preminula je prošle godine. Par je imao troje dece: Tilmana, Rebeku, koja je preminula 2023. godine, i Džudit.