Apelacioni smanjuje kaznu Pjetru Šali sa 18 na 13 godina zatvora

Priština, 14.07.2025

Apelacioni sud Specijalizovanih veća Kosova u Hagu izrekao je osuđujuću presudu protiv Pjetra Šale, osudivši ga na 13 godina zatvora. Ovaj sud je smanjio Šalinovu kaznu, koji je u prvostepenom postupku bio osuđen na 18 godina zatvora.

Presudu je u ponedeljak izreklo sudsko veće u sastavu: Mišel Pikard, predsedavajuća (koja je bila prisutna putem video veze), i sudije Kaj Ambos i Nina Jorgensen.

Sudija Ambos, koji je pročitao presudu, rekao je da je Apelacioni sud delimično usvojio tačke 7, 12 i 14 Šaline žalbe, dok je odbio žalbu u ostalim delovima.

Delimično se usvaja tačka 7, delimično tačka 12 i delimično tačka 14 žalbe gospodina Šale. Delo se delimično poništava za tačke 1 i 3 optužnice, u delovima koji se odnose na proizvoljno pritvaranje dve osobe i mučenje pet osoba. Odbacuje se žalba gospodina Šale u svim ostalim tačkama. Ostaje na snazi deo presude o njegovoj krivici za ratni zločin proizvoljnog pritvaranja po članu 14 stav 1c i članu 16 stav 1a Zakona, prema tački 1 optužnice – ratni zločin mučenja i nezakonitog ubistva, rekao je Ambos.

Sudija je rekao da Apelacioni sud potvrđuje kaznu od 6 godina zatvora za tačku 1 optužnice, a poništava presudu od 16 godina za tačku 3 optužnice.

Sud je osudio Šalu na 13 godina zatvora u vezi sa tačkom 4 optužnice. Takođe je poništio prethodnu kaznu od 18 godina za istu tačku i odredio novu kaznu od 13 godina.

Apelacioni sud je ukinuo objedinjenu kaznu od 18 godina zatvora koju je izrekao prvostepeni sud i odredio novu kaznu od 13 godina, uračunavajući i vreme provedeno u pritvoru.

Šala je uhapšen 16. marta 2021. godine, a u Hag je prebačen 15. aprila 2021. godine. Od tada se nalazi u pritvoru.

Na ovom ročištu, Šala je bio prisutan putem video veze.

Sudija Ambos je prethodno rekao da je u prvostepenoj presudi Šala proglašen krivim za tri tačke ratnih zločina.

Proglašen je krivim za ratne zločine: proizvoljno pritvaranje, mučenje i nezakonito ubistvo, a oslobođen za ratni zločin nečovečnog postupanja. Sudsko veće osudilo je gospodina Šalu na objedinjenu kaznu od 18 godina zatvora, rekao je Ambos.

On je dodao da je sud utvrdio da je između 17. maja i 5. juna 1999. godine, u Fabrici metala u Kukšu, najmanje 18 osoba bilo lišeno slobode od strane Šale i drugih pripadnika OVK.

Utvrđeno je da su u istom vremenskom periodu, gospodin Šala i drugi članovi OVK, držali zatočene u FMK u nehumanim i ponižavajućim uslovima i redovno ih fizički i psihički zlostavljali s ciljem da dobiju informacije ili priznanja, ili da ih kazne, zastraše, primoraju ili diskriminišu iz političkih razloga, rekao je sudija.

Sudija je dodao da je jedna osoba, za koju se pretpostavlja da je umrla kao rezultat nezakonitog ubistva, preminula dok je bila zatočena u Fabrici metala u Kukšu. Utvrđeno je da je žrtva preminula od vatrenog oružja u prisustvu Šale i da joj nije ukazana medicinska pomoć.

Za Šalu je rečeno da je prvostepeni sud utvrdio da je učestvovao u zlostavljanju te osobe.

Prema sudiji, Šala je u žalbi tražio da se presuda o krivici poništi ili, alternativno, da se predmet vrati na ponovno suđenje ili da mu se smanji kazna. Takođe je žalio nalog za naknadu štete, a odluka o tom delu će biti doneta kasnije.

Ambos je rekao da je u tački 9 žalbe Šala tvrdio da su mu prekršena prava na odbranu – konkretno zbog kasnog dostavljanja materijala od strane Specijalizovanog tužilaštva. Tvrdio je da je to kasno dostavljanje štetilo njegovoj odbrani u vezi sa jednim svedokom.

Ali sudija je rekao da se te tvrdnje odbacuju jer Apelacioni sud nije pronašao dovoljno dokaza za to.

Šala je takođe tvrdio da je sudsko veće u prvostepenom postupku nepravedno ograničilo broj svedoka koje je odbrana mogla da pozove, ali Apelacioni sud je zaključio da se Šala odrekao prava da ospori odluku o uklanjanju pet svedoka sa liste, pa je i ta tačka žalbe odbačena.

Šala je tvrdio da je suđenje počelo pre nego što je odbrana bila spremna i pre završetka istrage, ali je i ta tvrdnja odbačena.

Takođe su razmatrane tvrdnje u vezi sa greškama u prihvatanju i ocenjivanju njegovih ranijih izjava.

Šala je osporavao prihvatanje njegovih ranijih izjava, tvrdeći da su uzete uz kršenje njegovih prava na pravično suđenje.

Sud je podsetio da je prethodnom odlukom već dozvoljeno korišćenje njegovih izjava iz 2005. i 2007. godine date Tribunalu za bivšu Jugoslaviju.

U drugom slučaju, sudija je rekao da je Apelacioni sud utvrdio da Šali nije bio dozvoljen kontakt sa advokatom tokom ispitivanja u Belgiji 2016. godine, te da je prvostepeni sud pogrešio što je zaključio suprotno. Ipak, sud je naveo da je obim tog kršenja bio ograničen i da izjava nije bila neprihvatljiva. Takođe, ta izjava nije korišćena kao ključni dokaz u presudi.

Apelacioni panel je odbacio i tvrdnju da je presuda protiv Šale pretežno zasnovana na njegovoj izjavi iz 2019. godine. Zaključeno je da je prvostepeni sud tu izjavu koristio zajedno sa drugim dokazima.

Sudija Jorgensen se osvrnula i na tvrdnju da je sud prekršio princip zakonitosti kada je Šalu proglasio krivim kao učesnika u Zajedničkom kriminalnom poduhvatu za ratne zločine.

Šala je tvrdio da Zajednički kriminalni poduhvat i ratni zločini proizvoljnog pritvaranja u unutrašnjem oružanom sukobu nisu bili deo zakonodavstva Kosova niti su bili definisani u međunarodnom običajnom pravu u to vreme.

Sud je zaključio da su ti argumenti već razmatrani i odbačeni u ranijim fazama postupka i da Šala nije pružio dovoljno osnova da bi Apelacioni sud preinačio te odluke.

Šala je takođe tvrdio da je proglašen krivim za proizvoljno pritvaranje i mučenje najmanje 18 žrtava, dok je optužnica navodila 9. Apelacioni sud je utvrdio da prvostepeni sud nije dao dovoljno obrazloženje u vezi sa proširenjem broja žrtava.

Međutim, sud je ocenio da je ta manjkavost bila ispravljena kroz informacije u preliminarnom podnesku Specijalizovanog tužilaštva, te da to ne utiče na zakonitost presude.

Šala je takođe tvrdio da je proglašen krivim iako nisu poznata imena tri navodna člana Zajedničkog kriminalnog poduhvata, kao ni identitet žrtava.

Sudija je rekla da su Osman Kryeziu i Fatmir Limaj identifikovani kao članovi tog poduhvata, iako nisu navedeni u optužnici, dok Sokol Dobruna nije imenovan kao član.

U vezi sa žrtvama, Apelacioni sud je utvrdio da optužnica nije bila konkretna u pogledu identiteta 9 žrtava, ali da je ta manjkavost ispravljena kroz dokaze tužilaštva.