Epopeja OVK u slikama i sećanju kao znak slobode i žrtve

Priština, 6. mart 2026. 19:18

Foaje Nacionalne biblioteke Kosova u četvrtak je poprimio izgled mesta koje, pored zahvalnog događaja, govori i objašnjava istoriju. I to čini fotografijama, ali i novinskim izveštajima tokom godina. „Epopeja OVK u kosovskoj štampi (2000–2020)“ i „Dani vatre u Prekazu“ imaju zajednički imenilac: kolektivno sećanje. I to je znak slobode i žrtve. „Kroz ove izložbe vidimo kako prošlost nastavlja da živi u sadašnjosti, nastavlja da živi u naslovima koji menjaju svoj ton tokom godina, na fotografijama koje čuvaju tragove požara, u komemorativnim ceremonijama koje spajaju generacije“, rekla je Blerina Rogova-Gadža, direktorka KLB-a.

To su slike prostora gde se 5, 6. i 7. marta 1998. godine odigrala bitka koja je dala novi pravac putu ka slobodi Kosova. Već skoro tri decenije, kompleks „Adem Jašari“ u Prekazu, Skenderaj, mesto je hodočašća gde se sećaju otpora i žrtve u ratnim vremenima. Fotografije koje je snimio Sefer Aličkaj govore o Prekazu četvrt veka nakon rata. One otkrivaju počasti koje država i društvo odaju Jašarima i onima koji su pali za slobodu.

Ova izložba Nacionalne biblioteke Kosova otvorena je zajedno sa onom pod nazivom „Ep u sećanju kosovske štampe 2000–2020“. Kroz novinske tekstove pripoveda se kako je obeležena Epopeja Oslobodilačke vojske Kosova 5, 6, 7. marta 1998. godine. Fotograf Aličkaj je tokom godina posećivao Prekaz, napravivši stotine fotografija, a preko 30 njih je deo izložbe. Kule Jašara su ilustrovane zajedno sa ožiljcima rata. One svedoče o žrtvi i otporu. Kosovska vojska je na slikama kao nada, zajedno sa decom kao potomcima onih koji su pali za slobodu Kosova. Foaje najviše bibliotečke institucije u zemlji poprimio je izgled mesta koje, pored zahvalnog događaja, govori i objašnjava istoriju. I to čini fotografijama, ali i novinskim izveštajima tokom godina.

„Istorija i tragedija porodice Jašari u kojoj su ubijene tri generacije, uključujući osnivača i komandanta Oslobodilačke vojske Kosova, Adema Jašarija, ostala je upamćena u našem sećanju. Reči, slike i novinski članci dočaravaju čovečnost herojske narativa o žrtvi porodice Jašari, gde je počela istorijska prekretnica rata za oslobođenje Kosova“, rekla je direktorka OVK, Bljerina Rogova-Gadža. Prema njenim rečima, u napadu 5, 6. i 7. marta 1998. u Prekazu poginulo je 58 ljudi, među kojima je 18 žena i 10 dece mlađe od 16 godina. Ona je napomenula da je napad preživela samo najmlađa ćerka porodice, Besarta Jašari, tada 11-godišnjakinja.
„Dve izložbe koje danas otvaramo, ‘Ep OVK u kosovskoj štampi (2000–2020)’ i ‘Dani vatre u Prekazu’, izgrađene su kao dva kruga istog centra: našeg kolektivnog sećanja. S jedne strane, štampana reč. S druge strane, slika svetog prostora“, rekla je ona.

Direktorka Rogova-Gadža je rekla da narativ godišnjica, jezik naslova, promena diskursa tokom godina, herojstvo i institucionalizacija sećanja, predstavljaju način na koji je Ep ispričan, ponovo pomenut i rekreiran na stranicama kosovskih novina tokom protekle dve decenije.

„Od prvih naslovnih stranica posle rata, do najnovijih razmišljanja, vidimo kako je reč konstruisala sećanje, kako je oblikovan javni diskurs i kako je ova simbolika urezana u kolektivnu svest“, rekla je ona. Prema njenim rečima, s druge strane, fotografije iz Memorijalnog kompleksa „Adem Jašari“ u Prekazu, spaljene kuće, rupe od metaka, uništeni zidovi, zajednička groblja, baklje, deca sa zastavama, čine vizuelnu naraciju, gde vatra rata, vatra žrtvovanja, vatra sećanja i preživljavanja koegzistiraju u istom simboličkom prostoru.

„Naslovi u novinama, ilustrovani članci, panoramske fotografije, pejzaž naselja Jašari, generacije koje posećuju Prekaz: oni stvaraju dvostruki dijalog: Sećanje u rečima i sećanje u slikama. Arhiva i prostor. Mediji i spomenik. Diskurs i emocija“, rekla je Rogova-Gadža. Nacionalna biblioteka Kosova je institucija pisanog nasleđa zemlje. Sva izdanja novina štampanih u zemlji su smeštena tamo. Ona iz vremena kada su novine štampane na Kosovu.

„Kroz ove izložbe vidimo kako prošlost nastavlja da živi u sadašnjosti, nastavlja da živi u naslovima koji menjaju ton tokom godina, na fotografijama koje čuvaju tragove vatre, u komemorativnim ceremonijama koje ujedinjuju generacije“, rekla je Rogova-Gadža. Prema njenim rečima, otvaranjem ovih izložbi u Nacionalnoj biblioteci Kosova, otvara se prostor za razmišljanje o tome kako gradimo sećanje, kako čuvamo žrtvu i kako je prenosimo budućim generacijama.

„Neka ova izložba bude još jedan dokaz da shvatimo da je istorija deo našeg identiteta.“