Od Bliskog istoka do Kosova: Kako je Bondstil postao tema nakon događaja u Iranu?

Priština, 3. mart 2026, 8:04

„Ne osuđuj, udari Bondstil“ ili „Evo još jedna američka baza! Hvala unapred“, neki su od komentara koji kruže kanalima aplikacije Telegram i drugim društvenim mrežama od 28. februara, kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael započeli napade protiv Irana.

Kamp Bondstil, koji se nalazi u blizini Uroševca na Kosovu, najveća je američka vojna baza na Balkanu.

U nekim Telegram grupama, koje imaju od 10.000 do više od 80.000 pratilaca, objavljuju se i mape sa označenom lokacijom Bondstila, uz komentare poput „Ovo je trenutno najveća pretnja za Iran“, ili mape dometa iranskih balističkih raketa sa fokusom na Kosovo, uz opis „Samo uradi to“.

Jedan od najposećenijih krajnje desničarskih kanala u Srbiji na Telegramu, „Bunt je stanje duha“, 1. marta je objavio i koordinate kampa Bondstil na Kosovu uz tekst: „Kažu da smo mi ti ekstremisti i da treba da nas bude sramota što želimo da vidimo Bondstil u plamenu“.

Ova objava je do trenutka objavljivanja teksta imala skoro 18.000 pregleda.

Inače, većina kanala na Telegramu na srpskom jeziku nastala je nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, dok su objave izrazito proruske, sa oštrim kritikama svakog oblika saradnje sa zapadnim zemljama.

U poslednja tri dana oni u realnom vremenu prate i dešavanja na Bliskom istoku.

Šta se dešava na Bliskom istoku?

Sjedinjene Američke Države i Izrael su 28. februara započeli operaciju protiv važnih ciljeva u Iranu, uključujući iranske vojne objekte i rezidencije najviših zvaničnika te zemlje.

U toj operaciji, kojoj su prethodile višenedeljne tenzije i ubrzano gomilanje američkih vojnih snaga, ubijen je vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je i da je u napadima ubijeno 48 iranskih lidera, kao i da napadi mogu trajati četiri nedelje.

Sa druge strane, Iran je pokrenuo napade na američke i zapadne vojne objekte, kao i na civilne lokacije u Izraelu, Persijskom zalivu i drugim mestima, dok je Izrael uzvratio napadima na položaje Hezbolaha u Libanu.

U međuvremenu, administratori kanala „Koridor“, koji ima 11.000 pratilaca, istakli su u objavi na Telegramu da neće „prenositi vesti o ovom ratu osim ako ne bude neke značajne vesti, na primer da je pogođen Bondstil, jer su, jednostavno, i jedna i druga strana ubijale Srbe, pa od srca želimo da nestanu obe strane“.

Ranije su i na ovom kanalu objavljene koordinate kampa Bondstil uz opis: „Koordinate za Irance, ovde živi [izraelski premijer Benjamin] Netanjahu i svi vaši neprijatelji“.

U nedelju uveče ponovo su podeljene iste koordinate, zajedno sa fotografijom dometa iranskih balističkih raketa i komentarom: „Ne možete da dobacite, je l’ tako? Hajde onda, da vidimo“.

Telegram kanal „Koridor“ ranije je koristila „Brigada sever“, koja je zajedno sa Civilnom zaštitom proglašena terorističkom organizacijom od strane Vlade Kosova u junu 2023. godine.

Iste koordinate kampa Bondstil ili pozive na njegovo bombardovanje objavljivali su i drugi proruski desničarski kanali, poput „Сербский Вестник“, Srpska Sparta Info i Bunker. Svi zajedno imaju više od 50.000 pratilaca.

Osim na Telegramu, koordinate američke vojne baze na Kosovu deljene su i na društvenim mrežama Fejsbuk i X. Tako je objava završila i u grupi „Srbi i Rusi, braća zauvek“, koja ima oko 30.000 pratilaca, kao i u grupi „Pravoslavni manastiri i crkve“, koju prati 70.000 osoba.

Kako Rusija širi lažne vesti na Balkanu?

Inače, za većinu desničarskih i proruskih kanala Kosovo je zajednička tema – odnosno narativ delegitimizacije kosovskih institucija, negiranja nezavisnosti Kosova, kao i promovisanja radikalne retorike poput poziva na vojnu intervenciju.

Dakle, u poslednja tri dana, osim poziva na bombardovanje Bondstila, mogu se videti i poruke da „treba iskoristiti priliku i vratiti ono što je silom oduzeto“.

Jeta Lošaj, istraživačica Kosovskog centra za bezbednosne studije, koja prati i tok dezinformacija na Telegram kanalima, kaže da objave poslednjih dana ne predstavljaju realnu pretnju sa vojnog i tehničkog aspekta, jer Iran nema oružje takvog dometa da bi mogao da cilja Kosovo ili šire delove Evrope.

Ipak, ona naglašava da orkestrirani pozivi na bombardovanje Bondstila odgovaraju „već poznatom modelu pojačavanja dezinformacija“.

„Proruske mreže obično koriste trenutke pojačanih geopolitičkih tenzija, poput nedavne eskalacije koja uključuje SAD, Izrael i Iran, za širenje alarmantnih, ali neproverenih tvrdnji. Zapadni Balkan, iako nije centralna arena ovih sukoba, ostaje osetljiv i politički krhak region. Iz tog razloga često postaje meta narativa koji imaju za cilj podsticanje anksioznosti, produbljivanje podela unutar zajednica i potkopavanje poverenja u bezbednosne institucije“, kaže Lošaj za Radio Slobodna Evropa.

Ona dodaje da je uticaj takvih poruka psihološki i politički.

„Namerno širenje koordinata i dramatično uokviravanje poruka imaju za cilj podsticanje zabrinutosti i jačanje percepcije nestabilnosti u ovom delu Evrope“, dodaje ona.

Proruski Telegram kanali kao „informativno oružje“ protiv Kosova

Ipak, ona naglašava da se lančane objave na Telegram kanalima ne smeju u potpunosti zanemariti.

„Iz tog razloga, u koordinaciji sa KFOR-om, institucije Kosova treba redovno da procenjuju moguću ranjivost, uključujući razmatranje jačanja odbrambenih kapaciteta na duži rok. Kosovo trenutno ne poseduje sopstvene sisteme protivvazdušne odbrane i, iako ne postoji neposredna pretnja, strateško planiranje budućih odbrambenih kapaciteta predstavlja legitiman razlog da se o tome počne razmišljati već sada“, kaže Lošaj.

Ranije je Ivana Stradner, saradnica nevladine Fondacije za odbranu demokratije u Vašingtonu, u izjavi za Radio Slobodna Evropa ocenila da su posledice radikalnog proruskog narativa na Telegram kanalima već vidljive u zemljama Zapadnog Balkana, jer oni godinama aktivno šire antizapadnu propagandu i polarizuju društva.

Kao primer navela je da je veliki broj građana Srbije protiv Evropske unije, iako upravo Evropska unija pruža značajnu pomoć toj zemlji.

Ona je takođe istakla da proruski Telegram kanali širom regiona imaju važnu ulogu ne samo zbog broja pratilaca, već i zato što služe kao „ulazne tačke u informacioni prostor“.