Odbor za evropske integracije odobrio sporazum sa EU

Priština, 26. februar 2026. 10:32

Odbor za evropske integracije odobrio je razmatranje Nacrta zakona o ratifikaciji Sporazuma između Republike Kosovo i Evropske unije o aranžmanima za sprovođenje podrške Unije Kosovu u okviru Instrumenta za reforme i rast.

Ministar finansija, Hekuran Murati, predstavio ga je članovima ovog Odbora, gde je rekao da se očekuje da će Kosovo od Instrumenta za reforme i rast imati koristi od ukupno 882,16 miliona evra.

„Imam zadovoljstvo da vam danas, u principu, predstavim Odboru za ratifikaciju u Skupštini Republike Kosovo jedan od dva instrumenta, naime sporazum koji je zapravo sporazum o agendi reformi, odnosno deo o reformama. Jer jedan instrument je onaj koji se danas usvaja, odnosno paket reformi, dok je drugi instrument finansijski instrument, odnosno deo o kreditima, koji će biti usvojen nakon ovoga u Odboru za budžet i predstavlja poseban sporazum koji mora biti ratifikovan. Dakle, ovo je sporazum o instrumentu za reforme Plana rasta:

„Dobra stvar u vezi sa ovim je, kao što je rekao predsednik, da pored finansijske nagrade, ili kako god je možemo nazvati, sam ovaj sporazum sadrži i odobravanje raznih reformi koje su dogovorene sa Evropskom unijom, a štaviše, cilj je da se kroz ove reforme postigne dalje ubrzanje konvergencije ka standardima Evropske unije. Što se tiče finansijske vrednosti, Kosovo je najveći korisnik u odnosu na bruto domaći proizvod, tako da je finansijska vrednost paketa podrške Plana rasta oko 10% bruto domaćeg proizvoda, ali to obično uključuje, kao što sam rekao, sporazum o reformama. Stoga se očekuje da će od instrumenta za reforme i rast imati ukupno 882,16 miliona evra. Od toga je 253,3 miliona grantova, dakle 1/3 je grant, dok će preostalih 629,3 miliona evra biti zajam, koji će biti ratifikovan posebnim sporazumom“, rekao je on.

Murati je u svom govoru rekao da je Kosovo među prvim zemljama koje su finalizovale agendu reformi i da je to postignuto u početnom roku koji je postavila Evropska komisija, dok je formalno odobren u oktobru 2024. godine.

„Svrha okvirnog sporazuma, dakle čiji je tekst standardan za sve zemlje korisnice, jeste stvaranje opšte ugovorne osnove koja omogućava Kosovu da koristi sredstva Evropske unije koja se nude u okviru instrumenta za reforme i rast. Iako je svrha sporazuma o zajmu regulisanje uslova koji se posebno odnose na primanje dela sredstava EU ponuđenih kao zajam i način njihovog upravljanja, ovo je zato poseban sporazum. Kao vlada, tokom prethodnog mandata, dali smo značaj i prioritet ovom instrumentu, tako da su svi rokovi koje je postavila Evropska komisija bili poštovani. Shodno tome, Kosovo je bilo među prvim zemljama, ako ne i prva, koja je finalizovala agendu reformi i to je postignuto u okviru početnog roka koji je postavila Evropska komisija, dok smo je formalno odobrili u oktobru 2024. Međutim, uprkos tendenciji ubrzanja, postojali su i drugi faktori koji su uticali na to da se proces malo odloži, s obzirom na to da je to takođe bio instrument koji je prvi put kreirala sama Evropska unija.

Murati je rekao da je delimično bilo kašnjenja u finalizaciji agende reformi od strane nekih drugih zemalja korisnica, a delimično je bilo i paralelnog rada koji je sprovela sama Evropska komisija.

„Dakle, što se tiče regulative neophodne za uspostavljanje ovog novog instrumenta, i stoga je došlo do nekih zastoja ili kašnjenja koja su nas zatim uhvatila u procesu bez funkcionalne skupštine i stoga je ratifikacija ovog instrumenta odložena ili odložena do sada“, rekao je on.