CIK je odobrio preporuke za izbornu reformu, potrebne su i zakonske izmene

Priština, 25. februar 2026, 14:37

Sa 10 glasova za, Centralna izborna komisija (CIK) usvojila je zaključke i preporuke proistekle iz radionice o naučenim lekcijama sa lokalnih izbora 2025. i prevremenih parlamentarnih izbora 2025. godine, otvarajući raspravu o mogućim izmenama Zakona o opštim izborima i reformi izbornog procesa, prenosi Ekonomia Online.

Član CIK-a iz PDK-a, Ilir Gaši, rekao je da u načelu podržava preporuke, ali je izrazio rezerve prema predlozima koji zahtevaju ustavne izmene i u vezi sa brojem kandidata na listama, naglašavajući da to prevazilazi nadležnosti CIK-a.

„U stvari, u načelu podržavam preporuke na kojima smo zajedno radili da bismo došli do ovih zaključaka. Imam nekoliko rezervi u tri pitanja koja, zapravo, smatram da možda nisu u našem domenu. Prvo, imamo jednu preporuku koja zahteva ustavne izmene, za šta verujem da je van našeg domena i da je na zakonodavcima da odluče. Znamo da Skupština Kosova nije uspela da izmeni Zakon o lokalnim izborima, a da ne govorimo o ulasku u ustavne izmene gde se pominje zahtev da glasački listići budu sa 6 kandidata, a ne od 30 do 45 koliko je predviđeno važećim ustavom. Drugo pitanje je broj kandidata na listi. I to, verujem, jer smo mi organ koji administrira izborni proces, a to pripada političkim subjektima. Oni su glavni akteri u izbornom procesu i odlučuju da li žele da imaju 10 kandidata, pet ili jednog. Ne možemo prejudicirati, imam rezervu prema ovoj preporuci“, rekao je on.

On je stavio akcenat na potrebu fokusiranja na izmene koje se mogu sprovesti bez zakonskih intervencija, posebno na elektronsko očitavanje glasačkih listića i elektronsku identifikaciju birača, dok je predložio i rano glasanje za određene kategorije.

„Kod skeniranja glasačkih listića i optičkog očitavanja glasačkih listića, kao i identifikacije birača na biračkom mestu na elektronski način, to je veoma dobra preporuka i verujem da će ove dve tačke biti uvrštene u plan rada koji ćemo uskoro imati i u konačnoj verziji. Zatim, jedna tačka, jedan moj predlog koji ne vidim da je ovde naveden. To ne znači da, ukoliko bude pokušaja za zakonske izmene, ja to neću adresirati i kroz zakonske izmene, a to je rano glasanje, za koje smatram da Republika Kosovo treba da ima, posebno za neke kategorije našeg društva, jer bi to potom učinilo izborni proces boljim na Kosovu i ne bismo se suočavali sa problemima koji su se već nekoliko puta ponovili, posebno za osobe sa posebnim potrebama, bilo one koje ne znaju da čitaju i pišu ili druge kategorije društva. Stoga, imam ove rezerve u vezi sa usvajanjem ovih preporuka i verujem da u drugim preporukama mi, predsedavajući, odnosno svi mi, treba da se fokusiramo uglavnom na izmene koje nas obavezuju da menjamo naša unutrašnja pravila i na poslove koje možemo da obavimo bez zakonskih izmena. Ukoliko bude zakonskih izmena, to je drugo pitanje, ali ne možemo držati kao taoce te izmene, zato se fokusirajmo na ono što je najvažnije, a pre svega dve najvažnije stvari su: elektronsko očitavanje glasačkih listića i identifikacija birača na biračkom mestu elektronskim procedurama“, rekao je on.

Član iz VV-a, Sami Kurteši, izjavio je da su preporuke proizvod profesionalnih rasprava i da CIK ima obavezu da daje preporuke, bez obzira na to da li su obavezujuće ili ne, naglašavajući razliku između profesionalnih preporuka i administrativnih zahteva.

„Imali smo mogućnost da relativno dugo raspravljamo o ovim pitanjima, da se ne složimo i da se složimo, i to je bilo dobro, ali smatram da su izvučene neke dobre preporuke. Možda se u nijansama ne slažemo. Mi kao profesionalno telo imamo obavezu da dajemo preporuke. Preporuke dajemo spolja, jer za unutra, izmene pravilnika donosimo ako se složimo i to radimo lako, bez potrebe da pitamo bilo koga. Ali mi kao profesionalno telo, kao i svako profesionalno telo, imamo obavezu da dajemo preporuke. Preporuka nije obavezujuća. Da li će preporuke biti prihvaćene? Naravno da ih dajemo uz pojašnjenja i obrazloženja, bilo zakonska ili ustavna. Ne očekuje se od bilo koga drugog da daje preporuke na način na koji to čine profesionalna tela koja se suočavaju sa sprovođenjem zakona, ustava i pravilnika.

Zato, u tom pravcu, smatram da u godišnjim izveštajima imamo obavezu da ne kažemo svaki put: nemamo infrastrukturu, nemamo zgradu. To nije preporuka, to je zahtev, žalba. Profesionalna preporuka je ono što smo dužni da damo“, rekao je on.

U međuvremenu, član iz LDK-a, Sami Hamiti, pojasnio je da je dokument osnova za plan rada i godišnji plan koji će biti upućen Skupštini, dodajući da će svaka preporuka biti ponovo razmotrena pre nego što bude prosleđena, uključujući i one koje se odnose na rokove i eventualne ustavne izmene.

„Ovo je rezultat radionice koju smo održali pet dana zaredom i mogu da kažem da smo uradili veoma dobar posao. Ovo je prikupljeno i ovo nije dokument koji će biti objavljen, već je osnovni dokument za dva elementa sada. Jedan je za naš plan rada, a drugi je za godišnji plan rada koji ćemo poslati Skupštini. I ovo će, kao što kaže gospodin Kurteši, biti tretirano u delu plana rada i izmene pravilnika i biće određeni svi elementi koje je pomenuo gospodin Kurteši. Takođe, kada se bude radio plan rada i godišnji plan rada koji se dostavlja Skupštini, tada ćemo preispitati svaku preporuku jer nije rečeno da ćemo sve što smo naveli tamo i uvrstiti. Mi ćemo o tome raspravljati u planu rada i sigurno će ići kao preporuke. S druge strane, da li će se menjati, da li će pasti sa 10 na 5, na 3, i drugo, rok od 60 dana, podsećam vas da smo u jednoj radnoj grupi koja je radila na izbornoj reformi, većina nas je ovde. Taj predlog smo imali od posmatračke misije EU, bez obzira na to što se videlo da ne postoji momentum za ulazak u ustavne izmene, ali da postoji potreba da se to uradi. I ova preporuka ide u pravcu da, ako postoji mogućnost da se to učini, jer se zna da bez ustavnih izmena neće biti moguće tamo i pokazalo se da nije praktično“, rekao je on.

Na istoj sednici, za naredni put je odloženo usvajanje preporuke o raspodeli sredstava iz Fonda za podršku političkim subjektima za 2026. godinu. Prema rečima direktora Kancelarije za registraciju, sertifikaciju i finansijsku kontrolu političkih subjekata, Besnika Buzhale, preporuka nije finalizovana iz tehničkih razloga, ali budžet ostaje oko 4,8 miliona evra, koliko je bio i prošle godine.