Nakon neuspeha raskola, Udruženja i Radoičića, ostala je samo jedna opcija: Realnost

Priština, 23. februar 2026. 11:20

PIK sa Veton Surroijem: Razgovor sa Dušanom Janjićem (1)

Surroi: U „PIK“ gost je Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, sociolog, dugogodišnji aktivista, čovek koji je ova pitanja razmatrao i pre raspada bivše Jugoslavije. Ako se dobro sećam, podržavao si Centralni komitet ili Predsedništvo CK SKJ za etničke odnose.
Dobro došao, Dušane.

Janjić: Bolje vas našao.

Podržite KOHU. Sačuvajte istinu.
Profesionalno novinarstvo je javni interes. Vaša podrška pomaže da ono ostane nezavisno i verodostojno. Doprinesite i vi. Jedan evro pravi razliku.

Surroi: Poznajemo se od 1989/1990, kada si me pozvao da budem deo Foruma za etničke odnose, na osnivačkoj sednici… bilo je i drugih koje si pozvao… Fehmi Agani, najpoznatiji među nama, Arben Džaferi je takođe bio s nama u tim osnivačkim aktivnostima, i ideja je bila da, sa odlaskom komunizma i početkom demokratije, na početku jedne epohe, razmotrimo način rešavanja etničkih odnosa.
Evo nas 36–37 godina kasnije i još nismo mnogo odmakli.

Janjić: Ali je sigurno da komunizma više nema.

Surroi: Komunizma ne… još ne znamo…

Janjić: U stvari, i ti si osnivač. Ali inicijator je zapravo bio Rudolf Rizman, naš divni kolega, sekretar Raselovog suda i privatni profesor filozofije porodice Kenedi.
On se vraća iz Amerike, tada su svi avioni sletali u Beograd, 28 domaćih linija, došao je i rekao: Hajde da osnujemo jednu NVO. Šta je to? On mi objašnjava i kažem mu: Napiši predlog kao za Ameriku i tako ćemo postupiti. Bio je tu i Zvonko Lerotić…

Surroi: Lerotić je bio profesor u Zagrebu…

Janjić: …bio je u Zagrebu, na Filozofskom fakultetu, ali nas trojica smo imali zajedničko to što smo pisali knjige o naciji i nacionalizmu, pa smo kasnije proglašeni nacionalistima. Iako sam ja, na primer, radio u CK Srbije, u Komisiji za nacionalne odnose, a pre toga sam bio u Marksističkom centru, zatim u CK SKJ, pa kada sam otišao od Slobodana Miloševića, otišao sam kod Ivana Račana da mu budem šef kabineta, ali sam se opet bavio Kosovom i tim etničkim sukobom uz saglasnost Srbije.

Surroi: A Račan je bio deo tog rukovodstva…

Janjić: Račan je bio zadužen za Kosovo.

Surroi: … i za međuetničke odnose.

Janjić: Da, to je bila dobra kombinacija. I naravno, ono što se ne zna, najvažniji deo posla koji smo radili, a nema veze sa Forumom, bio je „detitoizacija“.
To je bio pokušaj da se društvo pripremi, da se uklone simboli i da se postepeno otvori prostor da se ono što se zvalo SK reorganizuje i da nastanu nove partije.
Tu smo duboko podbacili.

Surroi: Iako je Račan poveo put ka socijaldemokratiji u Hrvatskoj.

Janjić: Da. Ideja Foruma je u početku bila da obezbedimo pristup podacima kako bismo, kada se bavimo nacionalizmom, bili zaštićeni kao autori i naravno da imamo svoje teme.
Imam tu dokumentaciju i verujem da je najmlađi član bio Jlber Hiseni. Bilo nas je 158 iz Amerike, Rusije i bivše Jugoslavije… Stranci su nam rekli da ste sa Kosova imali sve osim Rugove, a ja sam rekao: nije hteo, bavi se književnošću, iako je to bila naša želja.
Nismo želeli da spasavamo Jugoslaviju, da razjasnimo, već smo želeli da razumemo da nacionalizmi, odnosno etnički sukobi, a ne ideologije, mogu izazvati ratove.

Naše prve aktivnosti bile su vezane za izbacivanje albanskih učenika i studenata iz obrazovnih institucija od strane Miloševića. To je bio prvi jasan znak da počinje segregacija.
Forum je napisao knjigu o ratu u Bosni, kao „policy dokument“, prvi takve vrste, naučili smo od Amerikanaca kako da pravimo analize koje utiču na političare.

Surroi: Da se vratimo suštini. Godine 1990. zvao me je Ante Marković kada je pokrenuo Savez reformskih snaga. Pitao me je da li ću doći. Rekao sam ne, jer mislim da neće uspeti.
Rekao sam mu: Jugoslaviju ne možeš reformisati bez Kosova. Kosovo je deo federacije, a Milošević mu je anschlussom oduzeo nadležnosti. Bez kosovskog glasa ne možeš ni budžet usvojiti.
Evo nas 36 godina kasnije i glavni bezbednosni problem regiona su odnosi Kosova i Srbije.

Janjić: Sarađivao sam sa Antom. Program je kasnije proglašen tajnim CIA planom. Ali ni Ante nije razumeo vreme.
Tada se mislilo da je Makedonija jabuka razdora i da su srpsko-hrvatski odnosi najvažniji. Nova epoha počela je ujedinjenjem Nemačke. To je otvorilo pitanje: zašto ne i mi?

Kosovo je bilo početak krize. Koalicija interesa Tuđman–Milošević formirana je brzo, pa je Kosovo ostavljeno za kasnije. A to „kasnije“ je postalo rat sa NATO-om.
Nacionalno pitanje se ne rešava modelom Nemačke, jer nismo velike sile.

Surroi: Mi smo odlučili da albansko pitanje ne bude etnocentrično, već policentrično. Da nema jedan centar. To je odlučeno na Kosovu, a razgovarali smo sa Albancima u Makedoniji, Crnoj Gori, Preševskoj dolini i Albaniji.
Nasuprot tome je bio etnocentrični model Srbije – svi Srbi u jednoj državi.

Janjić: Ta formula je omogućila opstanak Albanaca. Identitet je sačuvan bez etnocentrizma.
Da je izabran etnocentrizam, imali biste isti problem kao mi danas.

Surroi: Da li je policentrizam moguć među Srbima?

Janjić: Teško, ali jednog dana hoće.
Kosovo će dugo biti ključna tačka srpskog mita – Vidovdan i Kosovski zavet. To je trauma srpskog nacionalizma.
Mit mora ostati mit, a ne postati politika.

Surroi: Šta je potrebno da se srpski mit integriše u Republiku Kosovo?

Janjić: Da ostane mit. Da se ne pretvara u politički instrument.
Primer je predlog Srpske pravoslavne crkve o statusu SPC – političari nisu dozvolili da dođe do Brisela.
Potrebna je kulturna i manjinska autonomija, a ne teritorijalizacija.

Surroi: Podela nije uspela, Zajednica nije uspela, ni model Radoičića. Proces vodi ka lošijim rešenjima.

Janjić: Ako se ovako nastavi, biće manje Srba i manje institucija. Gubitnik je narod.
Država se ne gradi na etniji, već na državljanstvu.

Surroi: Hvala za prvi deo. U drugom ćemo govoriti o novom svetskom poretku.

Janjić: O podeli sfera interesa smo slušali još od Vladimira Dedijera.
Nakon Hladnog rata usledila je iluzija da će ideologije nestati. Nisu.
Sada se sfere interesa ne dele oružjem, već ekonomijom, znanjem i tehnologijom.
Još 1989. objavljene su mape koje predviđaju nestanak Jugoslavije. Nisu bile teorija zavere.
Danas vidimo povratak geopolitike i novih podela.

Kosovo i Srbija neće moći da pobegnu jedno od drugog.