Trideset godina nakon genocida u Srebrenici: Sedam novih ukopa, preživeli i dalje tragaju za pravdom

Trideset godina nakon genocida u Srebrenici: Sedam novih ukopa, preživeli i dalje tragaju za pravdom

Potočari/Srebrenica, 11. juli 2025

Povodom obeležavanja 30. godišnjice genocida u Srebrenici, danas su u Memorijalnom centru u Potočarima sahranjeni posmrtni ostaci još sedam žrtava koje su identifikovane tokom protekle godine. Njihovi sanduci stigli su juče u kompleks Memorijalnog centra, gde su im konačno obezbeđeni dostojanstveni večni mir i počinak.

Komemoraciji su prisustvovale brojne delegacije, porodice žrtava i hiljade građana iz zemlje i inostranstva. Uoči sahrane, više od 6.000 ljudi učestvovalo je u trodnevnom Maršu mira, simboličnom pohodu dugom oko 100 kilometara, trasom kojom su Bošnjaci bežali iz Srebrenice u julu 1995. godine tražeći spas.

Genocid u Srebrenici ostaje najmračniji trenutak rata u Bosni i Hercegovini – najmanje 8.372 bošnjačka muškarca i dečaka ubijena su tokom nekoliko dana jula 1995. godine. Za ovaj zločin, pred međunarodnim sudovima osuđeni su najviši politički i vojni lideri Republike Srpske. Ratko Mladić i Radovan Karadžić osuđeni su na doživotne zatvorske kazne zbog genocida i zločina protiv čovečnosti, dok su još trojica ratnih zločinaca osuđena na istu kaznu.

Ipak, tri decenije kasnije, preživeli i dalje tragaju za istinom i pravdom.

TRIAL International, organizacija koja više od 15 godina pruža pravnu pomoć žrtvama ratnih zločina u Bosni i Hercegovini, upozorava da mnogi počinioci još uvek nisu procesuirani, dok se neki koji su odslužili kazne danas slave kao heroji. Ovakva praksa, kako ističu, doprinosi atmosferi negiranja i veličanja zločina.

Kada Hotić iz udruženja „Majke enklava Srebrenica i Žepa“ naglašava da je istina jedini lek:
„Neki još uvek ćute o lokacijama masovnih grobnica. Negiranje mora prestati. Treba da se sećamo, da patnju pretvorimo u pouku i nikada ne dozvolimo da nas ponovo zavade.“

Slično poručuje i Nura Begović iz udruženja „Žene Srebrenice“:
„Još ima identifikovanih tela, ali porodice ih ne žele sahraniti zbog malog broja pronađenih ostataka. Ipak, i najmanja kost – kao što sam ja pronašla od svog brata – znači mnogo. Ne damo da se zaboravi.“

Saliha Đuderija iz Instituta za nestala lica podseća da se i dalje traga za više od 7.000 osoba, ali da je do sada pronađeno i porodicama predato više od 25.500 posmrtnih ostataka. Iako je to ogroman napredak, sve je teže dolaziti do tačnih informacija o lokacijama masovnih grobnica.

Hasan Nuhanović, preživeli i autor knjiga o genocidu, ističe:
„Nosimo težak teret. Iako je mnogo zločinaca procesuirano, još nas boli što mnogi negiraju presude i veličaju zločince. Ipak, ne gubimo nadu – nove generacije moraju učiti istinu.“

Memorijalni centar Srebrenica, koji sarađuje s organizacijama poput TRIAL International, ostaje posvećen očuvanju kulture sećanja, obrazovanju mladih i borbi protiv revizionizma. Kako ističe portparolka Almasa Salihović:
„Istina ne sme i neće biti prepuštena zaboravu.“

Trideset godina nakon zločina, sećanje na genocid u Srebrenici ostaje živo – kao opomena, kao borba za pravdu i kao zavet da se nikada više ne ponovi.