Kuči: Rusija i Srbija rekonfigurišu svoj uticaj na Balkanu putem lokalnih regruta

Priština, 11. februar 2026. 11:22

Stručnjak za bezbednost Gurakuči Kuči upozorio je na ono što naziva novom fazom ruskih operacija na Zapadnom Balkanu, ističući da Moskva sada deluje preko lokalnih regruta, uglavnom srpskih, umesto direktnih ruskih agenata.

Pozivajući se na nedavni intervju istraživačkog novinara Hrista Grozeva za ETV, Kuči, u reakciji na Fejsbuku, naglašava da je „Rusija prešla sa direktnih operacija na subverzivnu delegaciju, koristeći lokalne građane kao instrumente uticaja, destabilizacije i sabotaže“. Prema njegovim rečima, ova promena predstavlja duboku konsolidaciju ruskog uticaja u regionu, posebno nakon razotkrivanja mreža GRU i ograničavanja kretanja ruskih agenata u Evropi.

Kuči ističe kao zabrinjavajuću činjenicu da su, prema Grozevu, studenti na srpskim univerzitetima postali primarna meta regrutovanja, dok se u ovoj liniji pominje ime Edvarda Šišmakova, poznatog kao jednog od ključnih organizatora pokušaja atentata na bivšeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića 2016. godine.

„Atentat je sprečen samo zahvaljujući informacijama koje su pružile kosovske obaveštajne službe, što pokazuje regionalnu dimenziju operacije“, naglašava Kuči, dodajući da lanac komande, prema objavljenim podacima, ide sve do Andreja Averjanova, što, prema njegovim rečima, opovrgava narativ o „usamljenim operativcima“.

Prema Kučiju, Grozev u intervjuu pominje i direktne kontakte u regionalnim vladama, posebno u Srbiji i Crnoj Gori, kao i u parlamentima, verskim organizacijama i proreligijskim mrežama, uključujući Pravoslavnu crkvu, koje smatra funkcionalnim kanalima ruskog uticaja.

U slučaju Crne Gore, Kuči podvlači da glavni rizik nije formalni izlazak iz NATO-a, već pristup poverljivim informacijama preko političkih aktera sa bivšim ili sadašnjim vezama sa ruskim strukturama. „Ovo je idealan scenario za Moskvu: država članica NATO-a koja ostaje unutar alijanse, ali služi kao izvor informacija i slabosti iznutra“, kaže on.

Pozivajući se i na svoj naučni rad „Geopolitički rizici i rekonfiguracije: Srbija i izazov stabilnosti Crne Gore“, Kuči tvrdi da su posle 2020. godine Srbija i Rusija ušle u fazu institucionalizovanog hibridnog ratovanja, koristeći izbore, političke stranke, crkvu, medije i demografske intervencije kao alate strateškog pritiska.

„Političke promene u Crnoj Gori nisu bile samo demokratska rotacija, već rezultat koordinisane hibridne intervencije, gde je Beograd delovao kao regionalni čvor, a Moskva kao strateški dirigent“, naglašava on.

On takođe pominje učešće Srbije i Rusije u izbornim procesima u Moldaviji, Francuskoj i u slučajevima prisluškivanja u Briselu, kao i sporazum rusko-srpskih obaveštajnih službi iz decembra 2021. godine o zaustavljanju takozvanih „obojenih revolucija“, što navodi kao dokaz njihove javne koordinacije.

„Balkan se destabilizuje aktivnom, kontinuiranom i prilagođenom strategijom Rusije i Srbije. Ko to sada ne vidi, rizikuje da to shvati tek kada politička i bezbednosna cena bude mnogo veća“, zaključuje on.