KBS, deo Međunarodnih stabilizacionih snaga za Gazu

Priština, 4. februar 2026. 21:36

Ministarstvo odbrane i Kosovske bezbednosne snage (KBS) su u procesu obuke oblika i kapaciteta kojim će moći da doprinesu mirovnim snagama za Gazu, rekao je za Radio Slobodna Evropa vršilac dužnosti ministra odbrane, Ejup Makedonci.

Vlasti na Kosovu su pre nekoliko dana objavile da će KBS biti deo Međunarodnih stabilizacionih snaga za Gazu, što proizilazi iz plana od 20 tačaka američkog predsednika Donalda Trampa za postizanje mira na palestinskoj teritoriji.

Vršilac dužnosti premijera Kosova, Albin Kurti, rekao je 30. januara da učešće KBS u ovim snagama dolazi nakon učešća na konferenciji u Dohi, Katar, u decembru prethodne godine, koju je organizovala Centralna komanda Sjedinjenih Država.

Upitan o konkretnim rezultatima ovog sastanka, Makedonci je naglasio da je konferencija u Kataru bila informativne prirode u vezi sa Međunarodnim stabilizacionim snagama i da je Kosovo pozvana da učestvuje u njoj od strane američke vojske.

„U ovoj fazi nisu zatražene nikakve obaveze“, rekao je Makedondži.

Nakon poziva SAD, Kurti je odobrio zahtev da komandant KBS-a, Baškim Jašari, učestvuje na sastanku u Kataru, saopštio je njegov kabinet.

„U kontekstu naše spremnosti da doprinesemo u okviru naših kapaciteta miru i stabilnosti u Gazi, premijer Kurti je odobrio zahtev Ministarstva odbrane za učešće komandanta KBS-a na pripremnom samitu za uspostavljanje Međunarodnih stabilizacionih snaga za Gazu, što proizilazi iz Sveobuhvatnog plana za okončanje sukoba u Gazi“, rekao je za Radio Slobodna Evropa Kurtijev portparol, Perparim Krieziju.

Kosovo se već obavezalo da doprinese svetskom miru, pošto je predsednica zemlje, Vjosa Osmani, postala deo Odbora za mir, Trampove inicijative putem koje on ima za cilj da reši globalne sukobe.

Ali, dok Kosovo učestvuje u Odboru i u mirovnim snagama, Ministarstvo odbrane nije pružilo detalje o tome koliko će vojnika KBS-a biti deo međunarodne misije ili koji profili vojnika će biti poslati.

Šta su Međunarodne stabilizacione snage u kojima će Kosovo učestvovati?

Ove multinacionalne snage proizilaze iz Trampovog plana od 20 tačaka za mir u Gazi, koji su u oktobru prošle godine prihvatili Izrael i Hamas – palestinska grupa koju su SAD i Evropska unija proglasile terorističkom organizacijom.

Rat u Gazi je počeo u oktobru 2023. godine, nakon napada Hamasa na Izrael, kada je u Izraelu ubijeno preko 1.200 ljudi, a stotine su uzete za taoce.

Izraelski odmazdni napadi na Gazu izazvali su hiljade smrtnih slučajeva, glad i veliku štetu na infrastrukturi.

Detalji o Međunarodnim stabilizacionim snagama, koje imaju mandat Ujedinjenih nacija, nisu objavljeni, ali se veruje da su zadužene za obezbeđivanje bezbednosti i nadgledanje prekida vatre u Pojasu Gaze.

Bela kuća je saopštila da je general-major vojske Džasper Džefer, komandant specijalnih operacija SAD, imenovan za komandanta Međunarodnih stabilizacionih snaga.

Kurti je pre nekoliko dana rekao medijima da Kosovo učestvuje u ovoj inicijativi jer je i samo bilo korisnik intervencija međunarodnih snaga.

U junu 1999. godine završena je vazdušna kampanja NATO-a protiv srpskih ciljeva, što je dovelo do oslobođenja Kosova. Od tada je na Kosovu prisutna mirovna misija alijanse, KFOR.

Kosovo, koje je u procesu transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, ima za cilj da bude deo NATO-a i nedavno je povećalo budžet za vojsku i ojačalo je novim oružjem i opremom, uglavnom kupovinom od SAD, ali i od drugih zemalja, uključujući Tursku.

Učešće Kosova u mirovnoj misiji u Gazi ne predstavlja prvi put da su KBS poslate u misiju u inostranstvo.

Šta zakon kaže o slanju KBS u inostranstvo?

KBS su prvi put poslate u misiju u inostranstvo 2021. godine, kada su, na osnovu saradnje sa američkim snagama, neki od njihovih pripadnika otišli ​​u Kuvajt.

Druga misija bila je 2022. godine, kada su, u saradnji sa Ujedinjenim Kraljevstvom, pripadnici KBS poslati u misiju na Foklandska ostrva.

I za ove misije, kao i za učešće u Međunarodnim stabilizacionim snagama za Gazu, Ministarstvo odbrane je saopštilo da se raspoređivanje KBS vrši na osnovu Zakona o raspoređivanju ovih snaga u inostranstvu.

Ovim zakonom je predviđeno da se raspoređivanje KBS u misijama u inostranstvu vrši na osnovu bilateralnog sporazuma sa zemljom domaćinom ili u okviru poziva međunarodne organizacije, ili rezolucijom Saveta bezbednosti UN.

Odluku o raspoređivanju u misijama u inostranstvu donosi Vlada, na predlog ministra odbrane. Zatim se šalje Skupštini i konačno predsednik odobrava raspoređivanje KBS u inostranstvu.

Zakon takođe predviđa i druge aspekte učešća KBS u misijama u inostranstvu. Na primer, navodi se da pre slanja u misije, KBS moraju da sprovedu obuku i pripremu. Zakon takođe predviđa da troškove pokriva budžet zemlje, ali i međunarodne organizacije i druge zemlje, na osnovu međunarodnih ili međuinstitucionalnih sporazuma.

Takođe se predviđa kada se KBS povlači iz misija u inostranstvu. Povlačenje se može izvršiti kad god se proceni da ta odluka štiti interese Kosova. KBS se može povući i u izuzetnim okolnostima, navodi se u zakonu, a ovu odluku donosi predsednik države.

Pored misija u inostranstvu, KBS su učestvovale i u operacijama potrage i spasavanja i drugim humanitarnim misijama. Poslednji put je kontingent poslat u inostranstvo u humanitarnu misiju bio je u januaru ove godine, kada su kosovski vojnici bili uključeni u potragu za osobom u Albaniji.

Takođe, pripadnici KBS učestvuju u obuci u inostranstvu u okviru saradnje sa raznim zemljama. Na primer, u decembru 2025. godine, pripadnici specijalnih operacija SKB-a, u saradnji sa vojskom Ujedinjenog Kraljevstva, sproveli su obuku u tropskim džunglama države Belize.

SKB takođe učestvuje u raznim obukama sa vojskom SAD i ima blisko partnerstvo sa Nacionalnom gardom američke države Ajova.