Funkcionalnost Komisije za nestala lica, Hoti: Plašim se da će Srbija ponovo odbiti da je sprovede

Priština, 1. februar 2026. 09:02

Nakon sedam sati diskusije, Kosovo i Srbija su se 22. januara složili da funkcionišu Komisiju za nestala lica tokom rata na Kosovu, ali predsednik Vladine komisije za nestala lica, Andin Hoti, plaši se da će Srbija ponovo odbiti da sprovede ovu komisiju ili da sprovede zahteve kosovske strane, a to su arhive.

U intervjuu za Ekonomiju Onlajn, Hoti je pokazao da je na ovom sastanku Srbija pokušala da izgubi moć zajedničke komisije i ostavi je u okviru radne grupe ili drugih mehanizama.

On kaže da su zahtevi Kosova odavno poznati i javni, posebno oni koji se odnose na pristup srpskim vojnim arhivama.

„Već smo podneli zahteve od 15. januara prošle godine, u junu, u septembru smo ih ponovili. Plus postoje i ti drugi javni zahtevi za koje znate da smo poslali pismo Vučiću u vezi sa arhivom 37. brigade. Dakle, naši zahtevi su jasni, oni su javni, nisam imao razloga da ih krijem, odnosno napisao sam ih u svom statusu na Fejsbuku i više puta sam ih izrazio putem medija. Zahtevi su veoma jasni, samo se očekuje da će nam u okviru sledećeg sastanka Srbija reći da li je spremna da sprovede naše zahteve, odnosno da li je spremna da nam dozvoli pristup klasifikovanim arhivama vojske, posebno, između ostalog, srpskim arhivama iz ratnog vremena“, rekao je on.

Govoreći o stavu Srbije, Hoti kaže da je ona stalno pokušavala da oslabi političku moć Zajedničke komisije.

„Ne znam šta je to gurnulo, ali verujem da nije bilo gde drugde. Ono što je Srbija želela da uradi jeste da ponovo oduzme moć zajedničkoj komisiji, govorim o političkoj moći, jer imamo i druge mehanizme. Imamo radnu grupu kojom posreduje Međunarodni komitet Crvenog krsta. Takođe imamo regionalnu grupu kojom posreduje Međunarodna komisija za nestale osobe.

U ovom slučaju, da se ne ponavljam, ali moj cilj je bio da uključim Evropsku uniju u ovo pitanje kako bi postojao neki pritisak ili veće uslovljavanje na Srbiju u vezi sa sudbinom nestalih osoba. Sada Srbija to nije prihvatala. U svakom formatu, tih 7 sati koliko smo bili tamo, Srbija je pokušavala da oduzme moć ovoj zajedničkoj komisiji i ostavi je u okviru radne grupe ili drugih mehanizama koje imamo. Naravno, moj stav je bio da se tako nešto ne može dogoditi jer smo se dogovorili 2024. u decembru i da je glavna svrha zašto smo toliko godina dolazili u Brisel bila to.

I konačno su se složili. Nisam bio na tom sastanku, zapravo, Sastanci su uglavnom bili preko Evropske unije, preko gospodina Sorensena, a na sastanku gospodina Sorensena sa Srbijom, ne znam o čemu su razgovarali. Konačno, odustali su od tog apsurdnog zahteva, možda su videli da je apsurdno jer nema potrebe za uspostavljanjem drugog mehanizma kada već postoji jedan, i složili su se“, izjavio je.

Ali da li će Srbija sprovesti ovu odluku, Hoti kaže da se očekuje da će se snaga Evropske unije videti i kada se suoči sa srpskim otporom.

„Ali sada, jer kada govorim, uvek želim da članovi porodice razumeju, složili su se, zajednička komisija je osnovana, nastavićemo sastanke, ponovićemo naše zahteve koji su javni. Ali šta se sada dešava sledeće, koliko je Evropska unija spremna kada vidi da se oni ne sprovode jer se plašim da će Srbija ponovo odbiti da sprovede ovu komisiju ili da sprovede naše zahteve koji su arhiva – ono što Evropska unija preduzima, to je važno.

Mislim da ako Evropska unija zaista iskoristi svoju moć, što bi trebalo, onda to ostaje da se vidi u budućnosti“, dodao je.

Hoti je ispričao kako je sastanak protekao unutar četiri zida u Briselu.

„Na osnovu ovih uslova, iako su ti rokovi prošli, prošla je godina ili nešto više, ali na osnovu ovih uslova, odmah nakon osnivanja koje se dogodilo u četvrtak, koje je takođe imalo mnogo izazova u četvrtak, jer je Srbija tog dana odbila, proveli smo oko 7 sati na sastanku o osnivanju ove komisije, sada u roku od mesec dana Evropska unija ima obavezu na osnovu uslova da sazove još jedan sastanak i predstavi zahteve obe strane“, naglasio je on.

Hoti naglašava da je njegov cilj od 2021. godine, kada je počeo da ide u Brisel, bio da se EU uključi u pitanje nestalih lica, zbog nevoljnosti Srbije da sarađuje.

„Moj cilj je to bio od početka, odnosno od 2021. godine kada sam počeo da idem u Brisel, moj cilj je bio da direktno uključim Evropsku uniju u pitanje nestalih lica, jer Srbija nije spremna da sarađuje u ovoj oblasti, odnosno, znate za pitanje arhiva i šta…“