Tužilaštvo traži maksimalnu kaznu za Srđana Lazovića, odbrana traži oslobađajuću presudu

Priština, 28. januar 2026. 16:47

U Osnovnom sudu u Prištini, u svojoj završnoj reči u sredu, tužilac Armend Zenelaj je zatražio maksimalnu kaznu za optuženog za ratne zločine u Panorcu, Mališevu, Sergjana Lazovića, dok je odbrana ovog drugog tražila oslobađajuću presudu.

Prvobitno je završnu reč u pisanoj formi podneo specijalni tužilac Armend Zenelaj, koji je naglasio da je tokom ovog suđenja dokazano da je optuženi Lazović bio deo strukture srpske policije, izveštava „Betim për Drejtësi“.

„Iz dokaza izvedenih tokom ovog suđenja, jasno i ubedljivo proizilazi da je ovde optuženi Sergjan Lazović bio deo strukture srpske policije koja je sistematski vršila nasilje nad albanskim civilima“, rekao je tužilac Zenelaj.

Tužilac je izjavio da od suda traži maksimalnu kaznu za optuženog Lazovića, predlažući i produžetak mere pritvora do pravosnažnosti presude.

„Uzimajući u obzir posebno otežavajuće okolnosti zločina i direktno učešće optuženog, njegovu brutalnu i neljudsku prirodu, Tužilaštvo zahteva od Suda da se optuženom Srđanu Lazoviću izrekne maksimalna kazna predviđena Zakonom o ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva“, rekao je Zenelaj.

Završnu izjavu je takođe u pisanoj formi podnela ovlašćeni branilac optuženog Lazovića, advokat Feride Džani, dok je obrazloženje izneo drugi ovlašćeni branilac optuženog – advokat Predrag Milković, predlažući puštanje svog klijenta na slobodu.

„Na osnovu svega navedenog, pozivam Sud da donese oslobađajuću presudu“, rekao je advokat Milković.

Na prvom ročištu 4. decembra 2024. godine, optuženi se izjasnio da nije kriv.

Inače, Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo (STK), 19. novembra 2024. godine, podiglo je optužnicu protiv okrivljenog Srđana Lazovića za ratne zločine u periodu 1998-1999. godine u selu Panorc, opština Mališeva.

Prema optužnici, Srđan Lazović je optužen da je u periodu 1998-1999. godine, tokom rata na Kosovu, u selu Panorc, opština Mališeva, prekršio pravila međunarodnog prava, delujući u saučesništvu sa drugim, još uvek neidentifikovanim, lišavajući ih slobode, kao i da je počinio hapšenja i nezakonito lišavanje slobode, fizičko i psihičko zlostavljanje.

Ova optužnica opisuje metode i okolnosti zlostavljanja i hapšenja albanskog civilnog stanovništva, koje nije bilo uključeno u rat.

U optužnici se navodi da je od 3. do 5. septembra 1998. godine, u selu Panorc, opština Mališeva, Lazović, namerno, naoružan, u uniformi, u saučesništvu sa drugim pripadnicima srpske policije i vojnih snaga, sa ciljem zastrašivanja, masovnog proterivanja i etničkog čišćenja albanskog stanovništva, uhapsio, pritvorio, mučio, fizički i psihički maltretirao oko 500 civila, koji nisu bili uključeni u sukob.

Navodi se da su stanovnici sela Mališeva i Klina, zajedno sa svojim porodicama, bili primorani da napuste svoja sela i domove, krećući se ka planinama sela Panorc i po dolasku u selo, civilno stanovništvo je naišlo na kontrolni punkt srpskih policijskih snaga, koje su opkolile područje gde se nalazilo civilno stanovništvo. Navodi se da su srpske snage prvobitno odvojile muškarce od žena i dece, naredile njima da odu, dok je oko 500 muških albanskih civila uhapšeno i poslato ka seoskoj školi, gde su usput maltretirani i pretučeni, među kojima je bio i povređeni Ahmet Zenuni.

„…po dolasku u školu, sve su ih smestili u učionice i držali ih zaključane oko 30 sati nezakonito, u teškim uslovima života, uskraćujući im osnovna prava na hranu, vodu, fiziološke potrebe, te su tako srpske snage, unutar škole, odvojile posebnu učionicu od ostalih učionica u kojima su držale pritvorenike, u kojoj se nalazilo nekoliko policajaca zajedno sa okrivljenim Srđanom Lazovićem, koji su u početku odvojili neke od pritvorenika, zatim ih jednog po jednog vodili i slali u tu učionicu da ih ispituju i tuku, među njima i oštećene Z.B., R.G. i R.B., koje su fizički mučili oružjem, tvrdim alatima kao što su drvene palice, radni alati i kablovi, nanoseći im veliki fizički i psihički bol, u kom slučaju su uhapsili 13 njih i poslali u zatvor Dubrava, dok su ostale pustili na slobodu“. U optužnici se dalje navodi da su tokom perioda na koji se odnosi tačka I ove optužnice, srpske policijske i vojne snage, uključujući okrivljenog Lazovića, učestvovale u proterivanju civilnog stanovništva iz njihovih domova, koristeći sistematsko i široko rasprostranjeno nasilje, u početku opkoljavajući selo… Panork i okolna sela, zatim ih bombardujući teškom artiljerijom, i konačno ulazeći pešadijom i marširajući ka