Kada zločin govori za vlast: Svedočenje koje proganja Vučića

Priština, 27. januar 2026. 12:41

Svedočenje Veljka Belivuka pred srpskim tužilaštvom otvorilo je još jedno mračno poglavlje u modernoj srpskoj politici, stavljajući predsednika Aleksandra Vučića i njegov uži krug u centar scene. U transkriptu za srpsko tužilaštvo, optuženi za teška krivična dela govori o direktnoj vezi između struktura moći i podzemlja.

Prema Belivukovim izjavama, predsednik Vučić i ljudi iz vrha srpske napredne stranke (SNS) tražili su od njega konkretne usluge: kontrolu navijačkih tribina kako se ne bi čulo skandiranje protiv predsednika, zastrašivanje organizatora protesta, „smirivanje“ tokom Parade ponosa i intervenciju u smirivanju protesta taksista protiv aplikacije „CarGo“. Navodi svedoka opisuju vladu koja koristi kriminal kao politički instrument.

„Odlučio sam da sve otvoreno kažem“, izjavio je Belivuk, pominjući ne samo Vučića, već i ministra policije Aleksandra Vulina, predsednikovog brata, i druge ličnosti bliske vladi. Njegova poruka je jasna: oni koji su nekada tražili usluge sada „peru ruke“ i poriču bilo kakvu vezu.

Posebno su zabrinjavajući navodi o kanalima komunikacije sa predsednikom, za koje Belivuk tvrdi da su išli preko huligana Aleksandra Vidojevića, poznatog kao Aca Rošavi, prijatelja Vučićevog sina. Takođe tvrdi da se nekoliko puta lično sastao sa predsednikom – tvrdnja koja bi, u funkcionalnoj državi, zahtevala hitnu i transparentnu istragu.

Iako je nemoguće proveriti svaki detalj Belivukovog svedočenja, mnoge njegove izjave se poklapaju sa ranijim sumnjama istraživačkih novinara: da su kriminalne grupe korišćene za suzbijanje protesta i održavanje veštačke stabilnosti vlasti. Činjenica da nije pomenuo sva imena poznata policiji i SNS-u samo doprinosi sumnjama da je istina još dublja i mračnija.

Na kraju krajeva, pitanje nije samo da li Belivuku govori istinu, već zašto se društvo toliko naviklo na mešanje politike i kriminala da čak i tako šokantni dokazi rizikuju da budu relativizovani. Ćutanje institucija i nedostatak političke odgovornosti čine ovu priču ne samo skandalom, već optužnicom protiv samog načina upravljanja Srbijom.