Nestale osobe, Đile Haziri traži pritisak na Beograd da otvori arhive • KosovaPress

Priština, 24. januar 2026. 15:49

Među zidovima ispunjenim fotografijama, gde svako lice govori bez glasa, Đile Haziri svakodnevno stoji ispred sećanja koja nikada ne stare, noseći na svojim ramenima bol stotina porodica koje još uvek čekaju istinu u Mitrovici. U ovom prostoru tišine i molitve, ona je pretvorila tugu u snagu, a čekanje u neprestanu borbu za pravdu. U razgovoru za KosovaPres, ona priznaje da u ovom prostoru bola i nade održava žive glasove roditelja koji još uvek čekaju vesti, pretvarajući čekanje u istrajnost, a sećanje u misiju.

Od 1.570 nestalih osoba, 104 su iz Mitrovice.

Služi već 21 godinu u Udruženju „Glas roditelja“ u Mitrovici, udruženju osnovanom 2000. godine.

Pročitajte takođe
Ona kaže da je početak bio izuzetno težak, jer su svi nosili svoje rane iz rata, neki svoje muževe, a neki svoje sinove, a neki bolovi su bili još teži za podnošenje.
U svojoj priči, ona se seća Bajrama Čerkinija kao osobe koja nikada nije stajala, tražeći činjenice i pravdu za svakog nestalog. Pored svog gubitka, on je ostao svetlost koja vodi rad udruženja i održava nadu živom za pogođene porodice.

„Taj čovek nikada nije znao da se umori, uvek je razmišljao o tome da ovo pitanje pokrene, samo pravdu, tražio je konkretne činjenice, tražio je snimke, rekao je da neću stati dok ne pomene samo svog sina, nikada, ali uvek u ime članova porodice. Bilo ih je 1590, a sada su pali na 1570 nestalih, ali u Mitrovici posebno sada ima 104 nestalih gde je bilo 307, gde preko DNK, Međunarodnog crvenog krsta, međunarodnih udruženja im se mnogo zahvaljujem gde smo preko njih, preko vladine komisije, uspeli da smanjimo broj na 104 za sada“ – naglasila je.

Đile Haziri naglašava da zahtev članova porodice ostaje pravda, ističući da su oni žrtve i da je agresor poznat. Prema njenim rečima, ovo pitanje ne treba zaustavljati niti politizovati, već treba da se tretira na human i čovečan način.

„Potrebna nam je pravda, mi smo žrtve, znamo ko je agresor, moramo da stanemo sada, šta ako je agresor sada stao, moramo da molimo za pravdu i to je humano, apelujem na sve da ovo pitanje ne čine političkim već što je moguće humanijim, humanim i za dobrobit naroda jer ljudi idu ne pronalazeći svoje voljene, a nije prošlo ni dve decenije“ – rekla je.

Pročitajte takođe.
Đile Haziri procenjuje da će proces pronalaženja nestalih trajati duže, jer prema njenim rečima, srpska država odbija da otvori arhive, iako poseduje sve podatke, uključujući i satelitske snimke.
Prema Hazirinim rečima, članovi porodice žive u stalnoj strepnji, bez praznika i bez radosti, jer za njih nema ni Bajrama ni Nove godine dok ne dobiju vesti o svojim voljenima.

Da bi se izvršio pritisak na Beograd, neka otvore arhive

„Proći će mnogo vremena dok ne saznaju da srpska država ne želi da pokaže svoje arhive, da imaju i satelitske snimke, želeli bi da ih imaju sve mesec dana, gde se nalaze, ali ne žele da otvore arhive, i zbog toga apelujem na naše institucije, zajedno sa međunarodnim institucijama, da izvrše pritisak na Beograd, da otvore arhive, da otvore dosijee, da pronađu masovne grobnice gde se nalaze, i da jednom za svagda uteše ljude, i da ne čekaju sa nestrpljenjem svoje voljene, jer za njih vam pravo govorim, jer među njima i ja delim bol sa njima, ali nije kao ja koja nije među nestalima, i kao ona koja ima dete, za njih nema ni Bajrama ni Nove godine, niti ima praznika, niti ima ičega dok ne dobiju vesti o svom voljenom“ – zaključila je Haziri.

U tišini kancelarije i usred neumornih napora, priča Đile Haziri ostaje neprocenjivo svedočanstvo o otpornosti i posvećenosti. To pokazuje da se bol može transformisati u snagu, dok nada u pronalaženje nestalih ne bledi, ostavljajući za sobom neuhvatljivo nasleđe za sve one koji čekaju pravdu i ljudsku brigu./A. Plana