Američki zakonodavci podstiču zakon protiv diskriminacije Albanaca u Srbiji

Priština, 22. januar 2026. 11:38

Komitet za spoljne poslove Kongresa SAD glasao je za usvajanje zakona kojim se od državnog sekretara zahteva da pripremi sveobuhvatni izveštaj o postupanju sa Albancima u Preševskoj dolini od strane srpskih vlasti.

Predlog zakona je predložio republikanski kongresmen Kit Self, koji je rekao da se Albanci u dolini i dalje suočavaju sa diskriminacijom, pominjući pasivizaciju albanskih adresa.

„Izveštaj iz 2021. godine koji je objavio Helsinški komitet za ljudska prava navodi da Srbija možda sprovodi oblik etničkog čišćenja administrativnim sredstvima protiv Albanaca“, rekao je on, prema video snimku sastanka komiteta objavljenom na X mreži.

Zamenik predsednika Komiteta, Gregori Miks, rekao je da nedostatak odgovornosti Vlade Srbije za zločine počinjene nad etničkim manjinama u regionu, uključujući etničke Albance, ostaje prepreka trajnom miru danas.

„Ovaj komitet je izuzetno zabrinut što Vlada Srbije nastavlja da diskriminiše i progoni etničke manjine u Srbiji, uključujući etničke Albance“, rekao je članovima.

U međuvremenu, albanski poslanik u Skupštini Srbije, Šaip Kamberi, reagovao je na odluku američkog Odbora, ističući da je duga bitka sada krunisana uspehom.

„Kao zvaničan stav Sjedinjenih Američkih Država, Odbor za spoljne poslove Kongresa SAD usvojio je rezoluciju H.R. 6411 o etničkim i nacionalnim pravima Albanaca u Preševskoj dolini. Posebna zahvalnost kongresmenu Kitu Selfu, predsedniku Pododbora za Evropu, na njegovoj inicijativi i principijelnom vođstvu, kao i na dvostranačkoj podršci predsednika Brajana Masta i potpredsednika Gregorija Miksa. Očekuje se da će ovu rezoluciju sada odobriti sam Kongres SAD“, napisao je na Fejsbuku.

A gradonačelnica Preševa, Ardita Sinani, opisala je odluku Odbora kao jasnu poruku Beogradu.

„Ovo je važan dan za Albance doline. I signal da nepravda nije večna. Duga bitka. Sa strpljenjem, istrajnošću i verom“, napisala je na Fejsbuku.

Nakon potpunog razmatranja u odboru, predlog zakona će biti podnet od strane Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma i poslat punom sazivu Predstavničkog doma na glasanje. Zatim će ga odobriti Senat, a potpisati predsednik.

Predlog zakona ima za cilj da reši ključna pitanja, uključujući pasivizaciju adresa; ograničenja upotrebe albanskog jezika u javnim institucijama; i diskriminaciju u obrazovanju, uključujući nepriznavanje kosovskih diploma i nedostatak udžbenika na albanskom jeziku. Slučaj pasivizacije adresa je pitanje na koje su se Albanci u Srbiji više puta žalili i izlazili na ulice da protestuju.

Pasivizacija znači brisanje građana sa adresa na kojima su bili registrovani. Ovaj korak rezultira gubitkom srpskog državljanstva, a posledično i svih građanskih prava – uključujući pravo glasa, posedovanja imovine, zdravstvenog osiguranja i penzija i zaposlenja.