Priština, 15. januar 2026, 15:33
U čast 45 nevinih žrtava koje su pre 27 godina brutalno ubijene u Račku, održana je komemorativna akademija na kojoj je predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila da je Račak dokaz da je Srbija počinila genocid nad albanskim civilnim stanovništvom, samo zato što su bili Albanci.
Osmani je naglasila da Račak nije samo ime u istoriji Kosova, već prelomna tačka koja je svetu razjasnila stvarnost genocidnog režima Srbije prema nevinim civilima na Kosovu.
Predsednica je rekla da je tu hrabrost pokazao i ambasador Vilijam Voker, nazvavši ga simbolom istine o Račku. Ona je pomenula njegovu izjavu datu 16. januara 1999. godine u Račku.
„Postoje mesta koja zauvek ostaju svedočanstvo, mesta koja nikada ne ćute i gde je trag bola podjednako svež kao i pre 27 godina; postoje mesta koja su postala buđenje demokratske savesti. Takvo je Račak. Račak nije samo ime u istoriji naše Republike, već je postao prelomna tačka. Prelom koji je svetu razjasnio gorku realnost genocidnog srpskog režima prema nevinim civilima na Kosovu. Dana 15. januara 1999. Račak je postao simbol patnje jednog naroda koji je tražio slobodu, ali i simbol hrabrosti. Hrabrosti da se zločin nazove pravim imenom. Tu hrabrost je pokazao onaj koji i danas ostaje simbol istine – ambasador Vilijam Voker. ‘Na osnovu onoga što sam lično video, ne oklevam da ovaj događaj opišem kao masakr, bez ikakve sumnje kao težak zločin protiv čovečnosti’ – to su bile reči Vilijama Vokera, izgovorene 16. januara 1999. u Račku. Ali to nisu bile samo reči, već prelomne tačke u našoj istoriji koje su potresle svet i, iznad svega, skinule masku laži sa genocidnog režima Srbije“, rekla je ona.
U svom obraćanju Osmani je ispričala bolnu priču Benjamina Mehmetija, kome je, između ostalih, ubijen i njegov brat blizanac.
„Na ovom mestu, gde zemlja još uvek nosi težinu bola, pre 27 godina brutalno je masakrirano 45 albanskih civila, većinom na brdu Bebuš. Ubijeni su samo zato što su bili Albanci, ljudi koji su želeli da žive slobodno na svojoj zemlji. Među 45 mučenika bili su otac i sestra Benjamina Mehmetija. Tog hladnog januarskog dana, sudbina dva brata blizanca razdvojena je jednom bezazlenom odlukom o povratku kući. Benjamin je odlučio da ostane još jednu noć kod ujaka u Godancu, dok je Elhamij odlučio da se vrati kući u Račak. Ali povratak kući bio je jednako velika želja koliko i strah, neizvesnost i, iznad svega, opasnost. Tog strašnog dana, 15. januara 1999, put Elhamiju presekli su meci genocidnog režima Srbije; on je ostao ranjen, dok je sestra Hanumšahija ubijena dok je pokušavala da pomogne svom bratu, kao što svaka sestra čini za svog brata. Noćna mora za porodicu tu se nije završila. Benjamin je istog dana izgubio i oca. Bol Benjamina Mehmetija nije individualna – to je bol čitavog Kosova i Račka, jer je mnogo onih koji su izgubili svoje najmilije. Ima ih mnogo i među nama su svakog dana. Na Kosovu je svako dao nešto za slobodu: neko krv, neko pušku, neko znoj, a neko suze koje ni danas ne prestaju. Upravo ta žrtva učinila je slobodu mogućom. Omogućila je i našu nezavisnu državu, koja je posvećena svakome ko je dao doprinos i podneo žrtvu na svoj način, kako bismo danas živeli slobodno u Republici Kosovo“, izjavila je Osmani.
Račak je bio i ostaje neodvojivi deo borbe za istinu i pravdu. To je rekao Premijer Republike Kosovo u tehničkom mandatu Aljbin Kurti tokom Komemorativne akademije u Račku, povodom 27. godišnjice masakra u kojem su 15. januara 1999. godine pripadnici srpskih paravojnih snaga ubili 45 albanskih civila.
Kurti je naglasio da je ovaj masakr bio u središtu sudskog procesa protiv Slobodana Miloševića pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.
„Iako ovaj proces nije okončan presudom zbog Miloševićeve smrti, činjenice i dokazi o Račku ostali su zabeleženi u međunarodnoj pravdi kao potvrda da se istina o tim zločinima ne može poricati i da pravda, ma koliko bila odložena, ostaje moralna i istorijska obaveza“, rekao je Kurti.
On je takođe podsetio na žrtvu porodica i svih onih koji su se borili za slobodu Kosova.
„Danas, na 27. godišnjicu, okupljeni smo da ispunimo naše ljudske i državne odgovornosti koje prevazilaze vreme – obavezu prema sećanju, istini i pravdi. Drage porodice ubijenih u Masakru u Račku, vi deca i potomci mučenika i heroja, danas vam se ovde u Račku klanjamo sa dubokim poštovanjem. Vaš bol je naš bol. Naša država, Republika Kosovo, u kojoj danas živimo slobodno, ima svoje korene u prolivenoj krvi mučenika i heroja tokom rata Oslobodilačke vojske Kosova, u žrtvi i otporu našeg slobodoljubivog naroda“, dodao je vršilac dužnosti premijera.
Kurti je istakao i napredak Kosova na putu pravde za ratne zločine, pomenuvši optužnicu koju je Specijalno tužilaštvo podiglo u decembru 2025. godine protiv 21 osobe za Masakr u Račku.
„Ova optužnica potvrđuje da zločin ima počinioce, da istina ne zastareva i da se pravda ne zaustavlja, čak i kada se zločinci skrivaju ili nalaze utočište u Srbiji“, rekao je on.
Bivši predsednik Skupštine Kosova, Dimal Baša, rekao je da ovaj dan ostaje jedan od najtežih i najtragičnijih masakara u nacionalnoj istoriji.
„Sa velikom težinom u srcu sećamo se ove tragične događaja, kada su srpske snage oduzele život 45 naših nevinih građana, među kojima su bili muškarci, žene, starci i deca, ostavljajući neizlečive rane u svakome od nas“, rekao je Baša.
On je naglasio da je masakr u Račku bio najjasnije ogledalo sistematskog terora nad albanskim narodom i razotkrio ružno lice fašističke ideologije Srbije Slobodana Miloševića, koja je imala za cilj istrebljenje albanskog naroda po svaku cenu.
„Račak je označio prelomnu tačku i početak kraja divljeg srpskog šovinizma. Potresao je međunarodnu savest i učinio neizbežnom intervenciju radi spasavanja naroda nad kojim su vršeni zločini istrebljenja“, dodao je predsednik Skupštine.
Baša je takođe zahvalio ambasadoru Vilijamu Vokeru, koga je nazvao „prijateljem Račka, prijateljem albanskog naroda i beskompromisnim braniocem istine“, za njegovu ulogu u iznošenju ovog zločina pred svetsku javnost.
