Priština, 13. januar 2026. 17:20
Na Osnovnom sudu u Prištini, na suđenju Sedjanu Lazoviću, optuženom za ratne zločine u Panorcu kod Malisheve, u utorak su prikazani materijalni dokazi, a optuženi je izneo odbranu, tvrdeći da nije učestvovao u događajima u Panorcu.
Specijalni tužilac Armend Zenelaj predložio je administriranje materijalnih dokaza navedenih u optužnici, uključujući svedočanstva, izveštaje, forenzičke ekspertize, zapisnike i CD sa lica mesta. Predložio je da se ne prihvati kao dokaz ekspertiza koju je dostavila odbrana optuženog, izveštava „Betim për Drejtësi“.
Odbrana, advokatica Feride Xani, osporila je predlog tužioca Zenelaja, ističući da je ekspertiza profesionalno urađena od strane iskusnih stručnjaka.
Sudski većnik, predvođen sudijom Veselom Ismailijem, donio je rešenje kojim je odobrio predlog odbrane za administriranje ove ekspertize.
Na suđenju je Lazović izneo odbranu, navodeći da je vojnu službu obavio 1995. u Prizrenu, dok je prema iskazu datom Tužilaštvu bio rezervni član tadašnje vojske, mobilisan kada su počeli NATO bombardovanja 24. marta 1999.
„Kada su počela bombardovanja NATO-a 24. marta 1999, u okviru narodne odbrane u Leposaviću, bio sam pozvan da se javim u selo Vuča. Svi punoletni rezervisti koji su služili vojsku bili su pozvani“, rekao je Lazović.
Optuženi je naveo da je mobilisan zvaničnim pozivom i detaljno opisao taj period.
„Od 24. marta uveče, prvih 7–8 dana proveo sam u selu Vuča, a potom sam raspoređen u selo Žeronić, opština Zvečan. Bio sam angažovan samo 1999. godine kada su počela bombardovanja. Svako neodazivanje na poziv smatrano je dezertiranjem i predviđene su visoke kazne zatvora“, rekao je Lazović.
Odgovarajući na pitanja tužioca Zenelaja, Lazović je ponovio da je bio mobilisan u vojne snage i bio naoružan.
„Rezervni član vojske, u uniformi, naoružan, bio sam zadužen puškom poluautomatskog tipa ‘pap’“, izjavio je optuženi.
Lazović je kategorički odbacio da je bio u Panorcu, gde ga Specijalno tužilaštvo tereti za ratne zločine.
„Kategorijski negiram da sam učestvovao u tim događajima i na tom mestu“, rekao je Lazović.
Na prvom ročištu 4. decembra 2024, optuženi se izjasnio da nije kriv.
Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo (PSRK) podiglo je 19. novembra 2024. optužnicu protiv Sërgjana Lazovića za ratne zločine u periodu 1998–1999. u selu Panorc, opština Malisheva.
Prema optužnici, Lazović je u saradnji sa drugim, još neidentifikovanim osobama, kršeći pravila međunarodnog prava, vršio nezakonita hapšenja, fizičko i psihičko zlostavljanje oko 500 civila albanske nacionalnosti koji nisu učestvovali u ratu.
Optužnica navodi da su stanovnici sela u Malishevi i Klini, zajedno sa porodicama, bili primorani da napuste svoja sela i kuće i da se povuku u planinski region sela Panorc, gde su naišli na punkt srpske policije. Tamo su muškarci odvojeni od žena i dece, a oko 500 muškaraca privedeno i odvedeno u školu u selu, gde su zlostavljani i prebijani, uključujući Ahmeta Zenunija.
„U školi su svi zatvoreni u učionicama oko 30 sati u teškim uslovima, bez osnovnih prava na hranu, vodu i higijenske potrebe. Srpske snage su izdvojile posebnu učionicu gde su, zajedno sa optuženim Lazovićem, odabrali pritvorenike, odveli ih pojedinačno na ispitivanje i prebijanje, uključujući Z.B., R.G. i R.B., a 13 njih su odveli u zatvor Dubrava, dok su ostale pustili“, stoji u optužnici.
Dalje, optužnica navodi da su tokom perioda navednog u tački I, srpske policijske i vojne snage, uključujući Lazovića, učestvovale u masovnom proterivanju civila iz njihovih domova uz sistematsko nasilje, bombardovanja i pljačku, čime su nanete velike materijalne štete.
Sërgjanu Lazoviću se stoga stavlja na teret izvršenje krivičnog dela „Ratni zločin protiv civilnog stanovništva“, propisanog članom 142 u vezi sa članom 22 Krivičnog zakona Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, važećeg u vreme izvršenja dela.
