Vlajić priznao da je regrutovao radnicu OEBS-a za BIA-u, prikupljao informacije i iz EULEX-a i KFOR-a

6. jul 2025

Aleksandar Vlajić, prva osoba koju je Kosovo osudilo za špijunažu, priznao je da je regrutovao radnicu OEBS-a, Jelenu Đukanović. Prema optužnici, za koju je priznao krivicu, on je s njom komunicirao putem sedam različitih telefonskih brojeva koje je neprestano menjao. U optužnici se navodi i da je prikupljao informacije iz EULEX-a i KFOR-a.

Specijalno tužilaštvo tvrdi da je Jelenu Đukanović regrutovao Aleksandar Vlajić – prva osoba osuđena za špijunažu od strane Kosova od proglašenja nezavisnosti.

Dana 5. juna, Osnovni sud u Prištini osudio je pripadnika srpske obaveštajne agencije BIA, Aleksandra Vlajića, na pet godina zatvora.

Agent BIA-e priznao je da je regrutovao radnicu OEBS-a, koja se nalazi u pritvoru.

„Što se tiče komunikacije okrivljenog Vlajića sa okrivljenom Jelenom Đukanović, koju je regrutovao za rad u BIA-i, uspostavio ju je sa zvaničnicima te agencije, organizovao sastanke sa njima, a ona je kontinuirano pomagala u dostavljanju informacija i veoma osetljivih dokumenata o radu misije OEBS-a na Kosovu. Te informacije su se ticale bezbednosti i funkcionisanja institucija Kosova, kako je opisano u policijskom izveštaju sa brojem reference 08/1-03/103/2025, odnosno kroz analizu elektronskih uređaja pomenute okrivljene“, navodi se u optužnici protiv Vlajića.

Sa Đukanovićkom, Vlajić je komunicirao preko sedam brojeva telefona kako bi prikrio tragove.

Dalje se navodi da je Đukanović slala interne izveštaje OEBS-a i informacije sa sastanaka bivšeg šefa misije, Michaela Davenporta.

U komunikaciji između osuđenog agenta i osumnjičene Jelene Đukanović, prema tužilaštvu, oni su BIA-u nazivali “firma”.

„To je potvrđeno u poruci od 7. decembra 2022. u 16:11:02, kada Jelena šalje fotografije zvaničnih izveštaja OEBS-a, i dodaje: ‘Mislim da će posle ovih (BIA) prestati da traže da im šaljem izveštaje, jer će se umoriti čitajući’. Vlajić se tada referiše na BIA-u kao ‘firma’ i kaže Jeleni da su oni ‘velika firma sa mnogo pametnih ljudi’. Zatim potvrđuje da je materijal koji je primio od Jelene predao BIA-i, dok se Jelena žali da je umorna i da može samo da šalje fotografije. On joj odgovara: ‘Odmori se, sve je jasno, oni (BIA) sada sve imaju i ima ko da se time bavi’.“

U optužnici se navodi da je Vlajić prikupljao informacije za BIA-u i iz drugih međunarodnih organizacija.

„Iz analize pomenutog telefona utvrđeno je da je Aleksandar Vlajić, kao saradnik BIA-e, koristio zaposlene iz srpske zajednice u međunarodnim organizacijama na Kosovu: OEBS, EULEX, UNMIK i KFOR. Za OEBS je koristio Jelenu D. (sada osumnjičenu za špijunažu); za EULEX osobu po imenu Martin; za UNMIK osobu po imenu Nenad Kalaba; dok se za KFOR sumnja da je koristio osobu pod pseudonimom Nikita 64 – svi iz srpske zajednice“, stoji dalje u optužnici.

U jednoj od brojnih poruka, Vlajić – koji je optužen i za teroristički napad iz 2022. na KKZ – podstiče drugu osobu na slične napade poput onih koje je sprovodila IRA u Severnoj Irskoj protiv britanskih bezbednosnih snaga.

„Barikade su minirane velikom količinom eksploziva. Takođe, nije tajna da je sever pun oružja i da ima mnogo sposobnih mladića koji su stigli. Moramo da se borimo kao IRA i da iz vojnog pređemo u političko krilo. Nemamo drugi izbor, a imamo svu pomoć iz Srbije“, navodi se u optužnici, uz konstataciju da Vlajić poseduje informacije o miniranju barikada, prisustvu naoružanih osoba i dolasku novih iz Srbije, kao i da izražava želju da se organizuje borba po modelu IRA-e.

U optužnici, koju je okrivljeni priznao, spominje se i slučaj kada komentariše da je jedna NVO sa severa dobila sredstva od Ministarstva za zajednice i povratak.

Međutim, ni u ovom ni u drugim delovima optužnice ne precizira se sa kim je tačno razgovarao, a tužilaštvo se poziva na nepoznate osobe.

U slučajevima kada je identitet poznat, navodi se da je informacije prosleđivao Ratku Gajtanoviću, nadređenom u BIA-i u Novom Pazaru.