Kako se vera koristi u tvrdnjama Srbije protiv Kosova

Priština, 07. januar 2025. 17:03

Kada je srpski ministar spoljnih poslova, Marko Đurić, optužio kosovske vlasti da „ciljaju na hrišćane Srbe u najsvetlijoj noći po pravoslavnom kalendaru“, nije reagovao ni na jedan policijski incident.

On je promovisao poznatu i namernu formu – onu koja preoblikuje administrativne nesuglasice i neuspehe u upravljanju u dokaze o verskom progonu.

Ova razlika je važna. Optužbe za versko ugnjetavanje spadaju među najteže tvrdnje koje može izneti državni zvaničnik.

One zahtevaju tačnost, dokaze i proporcionalnost. Ono što je Đurić ponudio umesto toga bio je eskalacija narativa: prelazak sa zakona i institucija na veru i identitet, zamagljujući činjenice i učvršćujući stavove u trenutku kada normalizacija zahteva suprotno.

### Šta se dogodilo?

Incidenti na koje se Đurić pozvao dogodili su se pred pravoslavni Božić u Severnoj Mitrovici i Gračanici.
U Severnoj Mitrovici, Kosovska policija je privremeno intervenisala da spreči postavljanje transparenta sa tradicionalnim pravoslavnim božićnim pozdravom. Transparent je kasnije vraćen i postavljen.

U Gračanici, policija je na kratko zaustavila građane koji su se vraćali sa rituala Badnjeg dana i zatražila od njih da skinu majice sa verskim natpisima.

Majice su vraćene. Nije bilo hapšenja. Nije bilo nasilja. Nijedna crkvena služba nije prekinuta.

Ove činjenice nisu sporne. Ono što je sporno je njihovo tumačenje.

Ono što se **nije dogodilo** jednako je važno. Nije bilo zabrane pravoslavnog bogosluženja. Nijedna zabrana verskih simbola prema kosovskom zakonu. Nijedno prekidanje liturgija ili verskih obreda. Kampanja verskog progona ne može biti poništena za nekoliko sati, niti utiče na pravni okvir koji štiti slobodu vere i izražavanja.