Priština, 06 januar 2026 08:58
Posle vesti hapšenju Nikolasa Madura , u Beogradu je zavladala medijska histerija. Do juče su Trampa dizali u nebesa, nazivali ga „Srbinom“, danas je, po istoj propagandnoj matrici, postao „ustaša“. U Srbiji je, kako vidimo, linija između „Trampe Srbine“ i „Trampe ustašo“ tanka poput vlasi kose.
Malo ljudi zna i to da, prema raznim istraživanjima i političkim pokazateljima, čak 80 odsto građana Srbije gaji simpatije prema Nikolasu Maduru.
Pre Madura obožavali su Sadama Huseina. Plakali su za sudbinom Muamera el Gadafija. Sve vreme su navijali za Bašara el Asada. Danas više od 90 odsto njih obožava Vladimira Putina. Dok je bio živ, Fidela Kastra slavila je gotovo cela Srbija.
Zaista, u poslednje tri i po decenije ne postoji svetski diktator kojeg Srbija, makar simbolički, nije volela, branila ili romantizovala.
Zanimljivo je i to da je vest o hapšenju Nikolasa Madura najviše uznemirila upravo politički vrh Srbije. Zašto? Zato što se u tom ogledalu prepoznao. Predsednik Srbije je ideološka i metodološka kopija Madura – falsifikovanje, krađa izbora, apsolutna vlast i zarobljene institucije kao standard upravljanja.
Venecuela i Srbija funkcionišu po istom principu: predsednik je sve, svi ostali su niko i ništa. Beograd danas podržava predsednika Venecuele snažnije nego sopstvene građane.
