32 lokacije iskopane tokom godine, Hoti: Proces ostaje blokiran od strane Srbije

Priština, 5. januar 2026. 21:31

Predsednik Vladine komisije za nestala lica, Andin Hoti, izjavio je za IndeksOnline da je godina koja je iza nas bila teška za pitanje nestalih osoba tokom rata na Kosovu, ali sa važnim razvojem u institucionalnom i operativnom smislu.

„Godina koju privodimo kraju bila je teška, ali sa značajnim razvojem u institucionalnom i operativnom aspektu“, rekao je Hoti, dodajući da, iako očekivano rešenje nije postignuto, zabeležen je napredak u intenziviranju istražnih aktivnosti i analizi arhivskih podataka.

Prema njegovim rečima, tokom ove godine sprovedena su procenjena iskopavanja i ekshumacije na oko 32 lokacije unutar teritorije Republike Kosovo, dok je značajan napredak ostvaren i u oblasti identifikacije putem DNK, piše IndeksOnline.

„Primljeno je više od 50 DNK izveštaja, a ti rezultati se trenutno predstavljaju porodicama“, naglasio je Hoti, ističući značaj ovog procesa za porodice nestalih lica.

On je saopštio da je Komisija ponovo stavila na dnevni red i neke lokacije na teritoriji Srbije, uprkos teškoćama i nedostatku saradnje sa srpske strane.

„Lokacije poput Kožlja ili Štavala ostaju deo agende i za 2026. godinu, jer za nas i dalje predstavljaju otvorene slučajeve, uprkos tome što je Srbija obustavila iskopavanja u Kožlju“, izjavio je Hoti.

Govoreći o međuinstitucionalnoj saradnji, Hoti je ocenio da je koordinacija sa domaćim institucijama i međunarodnim partnerima bila kontinuirana i konstruktivna.

„Saradnja u pogledu terenskih aktivnosti i razmene informacija bila je ključna, dok međunarodni partneri ostaju od suštinskog značaja za rešavanje pitanja koje prevazilazi državne granice“, dodao je on.

Međutim, Hoti je bio kritičan prema Srbiji, ističući da je napredak u saradnji gotovo nepostojeći.

„Nažalost, napredak u saradnji sa Srbijom bio je ograničen, da ne kažem da ga uopšte nije bilo“, izjavio je, dodajući da državni i vojni arhivi Srbije ostaju ključ za rasvetljavanje sudbine nestalih lica.

Prema Hotiju, glavne prepreke i dalje su nedostatak pristupa arhivama i nespremnost Srbije da sprovede međunarodne obaveze.

„Bez pristupa arhivama, proces rasvetljavanja sudbine nestalih lica postaje sve teži, naročito protokom vremena“, naglasio je on.

Govoreći o ulozi institucija Kosova, Hoti je ocenio da se ovo pitanje tretira kao državni prioritet.

„Institucije Republike Kosovo ovo pitanje su tretirale kao prioritet, uključujući i njegovo razmatranje u dijalogu sa Srbijom“, rekao je on.

Na kraju, Hoti je istakao da pronalaženje i identifikacija nestalih osoba nije dovoljno bez pravde.

„Pronalaženje i identifikacija je osnovno pravo porodica, ali bez pravde ne može biti potpunog zatvaranja ovog bolnog poglavlja“, izjavio je on.

Kada je reč o narednoj godini, Hoti je naveo da će prioritet ostati intenziviranje terenskih pretraga i povećanje diplomatskog pritiska na Srbiju.

„Jačanje međunarodne saradnje i kontinuirana podrška porodicama nestalih lica ostaju ključni ciljevi za narednu godinu“, zaključio je Hoti.