Priština, 1. januar 2026. 16:11
Tokom 2025. godine, vlasti Republike Kosovo bile su angažovane na otkrivanju i krivičnom gonjenju lica osumnjičenih za krivično delo špijunaže – ozbiljne pretnje nacionalnoj bezbednosti i suverenitetu zemlje.
Kao rezultat tog angažmana, otkriveno je više slučajeva sumnje na špijunažu, u kojima je bilo hapšenja, određivanja pritvora i podizanja optužnica od strane Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo.
Ovi slučajevi, koji se uglavnom odnose na sumnje u saradnju sa stranim obaveštajnim službama, prvenstveno sa srpskom BIA-om, izazvali su ozbiljnu zabrinutost za nacionalnu bezbednost i zaštitu državnih informacija.
U zvaničnom odgovoru za Telegraf, Specijalno tužilaštvo je saopštilo podatke i mere preduzete tokom ove godine u vezi sa krivičnim delom špijunaže.
„Obaveštavamo vas da su tokom 2025. godine, u vezi sa krivičnim delom špijunaže, uhapšene četiri (4) osobe i da im je određena mera pritvora“, izjavila je portparolka Specijalnog tužilaštva, Arbnora Luta.
Prema navodima Tužilaštva, hapšenja su rezultat istraga sprovedenih u saradnji sa bezbednosnim institucijama, uključujući Kosovsku policiju i Kosovsku obaveštajnu agenciju.
Ko su osobe uhapšene zbog špijunaže tokom 2025. godine i šta o njima navodi tužilački predmet?
Prema medijskim izveštajima i našim izvorima, tokom 2025. godine zbog špijunaže su uhapšene ili su obuhvaćene krivičnim postupcima sledeće osobe: Fatmir Šeholi, Jelena Đukanović, Bojan Jevtić i Hisri Selimi.
Fatmir Šeholi uhapšen je 9. oktobra 2025. godine u Prištini, pod sumnjom za krivično delo špijunaže, nakon višemesečnih istraga koje su koordinisali Kosovska policija, Kosovska obaveštajna agencija i Specijalno tužilaštvo. U tužilačkom predmetu navodi se da je Šeholi prikupljao informacije o navodno uzurpiranoj imovini Srba na Kosovu i da je te informacije prosleđivao BIA-i putem telefonske komunikacije.
Prema Tužilaštvu, Šeholi je, po uputstvima i planovima Dimića, 26. septembra iste godine u Severnoj Mitrovici preuzeo materijale, audio-zapise i transkripte razgovora zvaničnika Ministarstva za zajednice i povratak, za koje se sumnja da su kompromitujući, kao i određenu sumu novca kao nagradu za njihovo objavljivanje, koje je potom objavio u onlajn medijima.
Pored toga, navodi se da je od iste osobe primio i dodatni novčani iznos kao nagradu. Dana 10. oktobra 2025. godine, dan nakon hapšenja, sud mu je odredio pritvor u trajanju od mesec dana, koji je kasnije produžen od strane sudskog veća.
Bojan Jevtić, poručnik Kosovske policije koji je obavljao dužnost operativnog šefa granične policije na prelazu „Dheu i Bardhë“, uhapšen je 17. jula 2025. godine, pod sumnjom da je izvršio špijunske aktivnosti i da je bio regrutovan od strane srpske BIA-e. Prema navodima Specijalnog tužilaštva, Jevtić je prenosio osetljive informacije o bezbednosnim institucijama na Kosovu, uključujući kretanja i operativne planove Policije.
Nakon hapšenja, Jevtić se i dalje nalazi u pritvoru, dok se predmet nalazi u sudskom postupku.
Hisri Selimi uhapšen je 6. maja 2025. godine, pod sumnjom za izvršenje krivičnog dela špijunaže u saradnji sa Obaveštajno-bezbednosnom agencijom Srbije (BIA). Protiv njega je 9. septembra 2025. godine podignuta optužnica.
Prema optužnici, od novembra 2009. godine pa do hapšenja 6. maja 2025, Selimi je bio regrutovan od strane BIA-e i toj agenciji je dostavljao informacije o bivšim pripadnicima OVK, ratnim zločinima i radikalizovanim licima. Po uputstvima BIA-e, putovao je u Siriju 2015. godine, pridružio se ISIS-u i izveštavao o učešću Albanaca tamo. Nakon povratka i izdržavanja zatvorske kazne, nastavio je saradnju sa BIA-om, dostavljajući informacije o radikalizaciji i vehabijskim strujama na Kosovu, za šta je primao do 700 evra mesečno i bio opremljen komunikacionim sredstvima.
Jelena Đukanović, službenica misije OEBS-a na Kosovu, uhapšena je 28. februara 2025. godine, pod sumnjom za špijunažu, i inicijalno joj je određen pritvor od 48 sati od strane Specijalnog tužilaštva, nakon višemesečnih istraga.
Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo (PSRK) podiglo je 4. septembra 2025. godine optužnicu protiv Đukanovićeve, tereteći je da je pružala osetljive informacije srpskoj BIA-i.
Tužilaštvo navodi da je optužena dobijala uputstva od Aleksandra Vlajića, koji je u međuvremenu osuđen za špijunažu. Takođe se navodi da je doprinosila stvaranju neprijateljskog narativa prema bezbednosnim institucijama, državnosti i teritorijalnom integritetu Republike Kosovo. U septembru joj je Osnovni sud u Prištini produžio pritvor za još dva meseca.
Treba istaći da za sva navedena lica važi pretpostavka nevinosti do donošenja pravosnažne sudske odluke.
Optužnice i stav Tužilaštva
Specijalno tužilaštvo je za Telegraf saopštilo da je tokom prethodne godine podiglo ukupno četiri optužnice protiv pet osoba uhapšenih zbog krivičnog dela „špijunaža“.
„Tokom 2025. godine, Specijalno tužilaštvo je podiglo četiri (4) optužnice protiv pet (5) osoba za krivično delo ‘špijunaža’. Kod pet optuženih osnovno krivično delo je ‘špijunaža’. Takođe, u decembru je podignuta jedna optužnica u kojoj je jedno lice obuhvaćeno i za krivično delo ‘špijunaža’“, naglasila je portparolka Specijalnog tužilaštva, Arbnora Luta.
Optužnica podignuta u decembru odnosi se na Jovana Vićentijevića, koji je jedan od glavnih osumnjičenih za napad izvršen na kanal Ibar–Lepenac u novembru 2024. godine. Vićentijević se, između ostalog, tereti i za špijunažu.
Specijalno tužilaštvo je naglasilo da ne može davati dodatne detalje o slučajevima koji su još u fazi istrage ili sudskog razmatranja, ali je ponovo potvrdilo institucionalnu posvećenost gonjenju ovih krivičnih dela.
„Specijalno tužilaštvo u ovoj fazi ne može komentarisati slučajeve koji su u istrazi ili sudskom postupku, ali reafirmiše svoju posvećenost gonjenju ovih krivičnih dela i izvođenju mogućih izvršilaca pred lice pravde“, navodi se u odgovoru Tužilaštva.
Slučajevi špijunaže tokom 2025. godine ukazuju na kontinuirani bezbednosni izazov na Kosovu, ali i na jačanje kapaciteta pravosudnih i bezbednosnih institucija za identifikovanje i procesuiranje ovih krivičnih dela.
Prema Krivičnom zakoniku Kosova, špijunaža se smatra teškim krivičnim delom i kažnjava se najmanje pet godina zatvora, ukoliko se osumnjičeni proglasi krivim.
Stručnjaci navode da je špijunaža ozbiljna pretnja bezbednosti Kosova i da poslednja hapšenja dodatno ukazuju na stalni rizik.
Uz hapšenja, optužnice i aktivne istrage, nadležni organi su poručili da borba protiv špijunaže ostaje strateški prioritet i u narednoj godini.
