Kada se kriminalka vraća na mesto zločina – naziva optužnicu za najbrutalniji zločin na Kosovu izmišljotinom

Priština, 31. decembar 2025. 09:36

Bivša srpska istražna sudija, Danica Marinković, izgleda da nije propustila nijednu priliku da omalovaži istoriju i relativizuje jednu od najtežih masakara iz ratnog perioda na Kosovu, onu u Račku.

U svojoj poslednjoj izjavi za medije, napala je optužnicu Specijalnog tužilaštva Kosova protiv 21 osobe za ratne zločine nad albanskim civilima, nazivajući je politički motivisanom i „izmišljotinom“ kojom se žele zastrašiti Srbi.

„Ovo je predstava, izmišljotina. Nemaju ništa drugo, sada smišljaju. Koga bi mogli da optuže za ratni zločin u Račku, kada se zna istina koja im ne odgovara i koju ne prihvataju. Prave različite verzije, različite predstave sa optužnicama. Imaju podršku Zapada, Amerike i Evrope“, rekla je ona, potpuno ignorišući međunarodne činjenice i dokumentovane dokaze.

Marinković je nastavila negirajući legitimitet sudskog procesa i tvrdeći da su sve optužnice netačne: „Naći će lažne svedoke. Koje dokaze za Račak oni mogu da ponude? Nemaju nijedan dokaz. Mi, srpska strana, imamo dokaze o tome šta se zaista dogodilo.“

Njeni navodi da su žene i deca odvojeni, a muškarci streljani, takođe su po njenom mišljenju netačni: „Žene, deca i civili su napustili selo, gde su ostali samo teroristi koji su ga čuvali, kopali tranšeje, izvodili terorističke napade u tom području, ubijali policajce, civile, Albance i Srbe. Sve što je pomenuto je izmišljotina i nije potkrepljeno nijednim dokazom.“

Ona je dodala da su tokom srpskih istraga pronađena 40 tela koja su, prema njenim rečima, bila članovi „terorističke bande“, zajedno sa tonom oružja, planovima i listama, predstavljajući događaj kao operaciju protiv terorista, a ne kao masakr nad civilima. Marinković je dalje opisala OVK kao neprijateljsku organizaciju koja je imala za cilj progon Srba i stvaranje države Kosovo: „Sastavljena od Albanca obučenih i naoružanih do zuba, koji su izvodili terorističke akcije. To je neprijateljska organizacija koja je ubijala policajce, albanske i srpske civile.“

Međutim, ovi navodi su u suprotnosti sa međunarodnom dokumentacijom. U januaru 1999. godine, u selu Račak je poginulo 45 Albanaca, događaj koji je poslužio kao povod za NATO bombardovanje. Šef verifikacione misije OEBS-a, William Walker, odmah je to okarakterisao kao ratni zločin, dok je finska stručnjakinja Helen Rante potvrdila autopsijom da su žrtve ubijene iz vatrenog oružja. Iako su nekoliko godina kasnije neki finski eksperti izrazili sumnju u Ranten izveštaj, ne postoji nijedan dokaz koji negira ubistvo nezaštićenih civila.

Korišćenjem takvih izjava, Marinković nastavlja da promoviše zastrašujuću naraciju negiranja ratnih zločina i relativizovanja bola žrtava, izazivajući istorijsku istinu i sećanje na masakr u Račku.