Srbija ne menja pristup bez snažno naoružanog Kosova

Priština, 25. decembar 2025. 08:12

Vršilac dužnosti premijera Kosova, Aljbin Kurti, istakao je da je normalizacija odnosa sa Srbijom teška bez priznavanja zločina počinjenih tokom rata i poštovanja sporazuma potpisanih u okviru dijaloga.

Analitičar Driton Tali ocenjuje da bez adekvatnog naoružavanja Kosova dijalog sa Srbijom ostaje samo formalan i bez rezultata, naglašavajući da zvanični stavovi Srbije prema Kosovu ne ostavljaju prostor za stvarnu normalizaciju odnosa.

„Premijeru, ali i mnogim diplomatama i novinarima, bilo domaćim ili međunarodnim, rekao sam i stalno ponavljam da ‘bez naoružavanja Kosova na odgovarajućem nivou, ne samo za odbranu već i za napad’, neće biti ni istinskog dijaloga, a još manje sporazuma sa ‘ovakvom Srbijom’. Ovaj dijalog će se nastaviti samo reda radi“, navodi Driton Tali.

„Ovako mislim jer mi ‘ova Srbija’ ne daje argumente da razmišljam drugačije.

Kako da mislim drugačije kada ne samo Vučić, već gotovo svi političari i uticajni intelektualci u Srbiji (uz retke izuzetke) javno Kosovo nazivaju ‘takozvanom lažnom državom Kosovom’, ili ‘Kosmetom, našom južnom pokrajinom’, ili izjavljuju da ‘Kosovo ne treba priznati ni po koju cenu, već treba čekati da se geopolitika promeni u korist Srbije kako bi ga vratila’, uz obrazloženje da su ‘čekali vekovima dok ga nisu povratili od Osmanlija’.

Sa takvom paradigmom ne vidim kako se odnosi mogu ‘normalizovati’“, kaže on.

Na kraju, Tali naglašava da normalizacija sa Srbijom podrazumeva najpre priznanje Kosova i demokratizaciju Srbije, ocenjujući da se to može postići tek nakon što se Kosovo vojno ojača, kao što je ranije bio slučaj sa Hrvatskom, a potom da se otvori put ka stvarnom dijalogu i dobrosusedskim odnosima.

„Da se ne upuštamo u to šta se podrazumeva pod terminom ‘normalizacija’. Jer nešto se normalizuje tek kada je prethodno nenormalno. U istoriji sa Srbijom, u poslednjim vekovima, ‘najnormalnije’ odnose imali smo od pada Rankovića do 1981. godine. Sada se postavlja pitanje: da li će se taj period uzeti kao uzor – da li treba da se vratimo na taj model?“

„Zato, koliko ja razumem ove procese, normalizacija znači najpre priznanje, a potom istinsku demokratizaciju Srbije, da se ona sama bavi sobom. Jer ni Kosovo, ni Bosna, ni Hrvatska, niti bilo ko drugi ne može demokratizovati Srbiju osim nje same. Ona se mora sama suočiti sa svojom prošlošću“, navodi Tali.

Međutim, da bi se do toga došlo, Tali kaže da Kosovo najpre mora da se naoruža, i to ne samo odbrambenim, već i ofanzivnim oružjem.

„Građanima Srbije sa hegemonističkim načinom razmišljanja treba jasno staviti do znanja da, ukoliko napadnu Kosovo, treba da znaju da ćemo odgovoriti napadom, makar na naselja blizu naše granice, kao što su Raška, Vranje, Leskovac i slično.

To bi zatim dalo alibi liberalnim građanima Srbije da se suprotstave onima sa hegemonističkom svešću, koji i sami znaju da je Kosovo de facto nezavisno od trenutka kada su se njegove vojne snage i administracija povukle, ali nastavljaju sa ovom retorikom jer Kosovo još nije dovoljno naoružano.

Tako su se ponašali i prema Hrvatskoj dok se ona vojno nije ojačala.

Tek tada možemo govoriti otvoreno i civilizovano o zločinima i žrtvama, razgovarati u dobroj veri o dobrosusedskim odnosima i regionalnim, kao i evroatlantskim integracijama“, zaključuje on za „Bota sot“.