Sloboda Kosova, rezultat odnosa vrednosti sa SAD-om

Priština, 12. decembar 2025. 10:50

Diskusija između Vetona Surroija i Tima Juda, moderirana od strane Serbeze Hadziaj, pored prikaza devedesetih godina, predstavljala je i svojevrsnu analitičko-savjetodavnu raspravu o tome kako se treba delovati u različitim geopolitičkim situacijama.

Animirani video „Kosovo 1989–1999“, prikazan u okviru 12. izdanja Nedelje ljudskih prava, koju je organizovala Inicijativa mladih za ljudska prava u Prištini, prati se diskusijom o tom periodu. Novinar, političar i pisac Veton Surroi zajedno sa novinarom i piscem Timom Judahom razgovarao je o prošlosti i sadašnjosti. „Bombardovanje, američka podrška i slične stvari ne bi se desile da nije postojala konceptualna povezanost vrednosti između kosovskog pokreta i Sjedinjenih Američkih Država“, rekao je Surroi.

Devedesete predstavljaju najdramatičniju dekadu u istoriji Kosova. Pod okupacijom režima Slobodana Miloševića, Albanci su razvili nešto što je mnogima izgledalo gotovo neverovatno – paralelnu državu pod vođstvom dr. Ibrahima Rugove.

Međutim, linija nenasilnog otpora, zajedno sa naoružanim otporom i intervencijom demokratskog NATO saveza, označila je trenutak kada je Zapad počeo da obraća pažnju na Kosovo i kada je NATO vojno intervenisao kako bi zaustavio srpske zločine protiv Albanaca. „Pretnja Božićnog paketa“ američkog predsednika Georgea Busha starijeg iz 1992. godine praktično se realizovala u martu 1999, kada su zapadni saveznici bombardovali bivšu Jugoslaviju.

Tokom događaja u „Kino Armata“ u Prištini, prisutni su gledali animirani film „Kosovo 1989–1999“ autora Shkëlzena Gashija i „Flammorum Animation Studio“. Video pokriva događaje sve do 2010. godine, kada je Međunarodni sud pravde u Hagu dao savetodavno mišljenje da je Deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu s međunarodnim pravom. Film je u 25 minuta obuhvatio većinu ključnih događaja devedesetih, uključujući ukidanje autonomije Kosova 1989, osnivanje Demokratske lige Kosova, represivne mere nad Albancima, govore Miloševića, proteste i rat, NATO bombardovanje i proglašenje nezavisnosti, sve do mišljenja MSP-a.

Surroi je istakao da Milošević nije imao punu podršku Srba i da ga se ne može nazvati diktatorom. Po njemu, Milošević je bio proizvod srpskog društva koje je konsenzusom prihvatilo njegov dolazak i kasnije postupke. „Istorija nije statična. Istorija je svakodnevni akt i projekcija budućnosti. Ljudi pišu istoriju prema novim okolnostima“, rekao je Surroi.

Pretnja predsednika Busha iz 1992. bila je jedinstvena unilateralna američka odluka: ako Srbija preduzme ofanzivne akcije protiv Albanaca na Kosovu, SAD zadržavaju pravo da kazne Srbiju. Ta pretnja je primenjena 1999, kroz NATO savez. Surroi je naglasio da je nenasilni kosovski pokret bio ključni faktor u ovoj reakciji SAD-a.

Bombardovanje bivše Jugoslavije 1999. godine i američka podrška nisu mogli doći bez konceptualne povezanosti vrednosti između kosovskog nenasilnog pokreta i SAD-a. Na kraju devedesetih, kada je rat izbio, nenasilni i naoružani pokret su se u ključnim momentima integrisali u jedinstvenu akciju koja je garantovala da Kosovo posle oslobođenja bude deo Zapada.

Surroi je istakao i jedinstvenost slučaja Kosova, upoređujući ga sa Rečakom, Srebrenicom i Ruandom, kao i spremnost američkog establišmenta da reaguje nakon genocida u Srebrenici i Ruandi.

Tim Judah je dodao da postoji velika razlika u izveštavanju iz Kosova krajem devedesetih i iz aktuelnog rata u Ukrajini, naglašavajući da su tada strani novinari mogli da razgovaraju sa svim stranama i prikažu perspektive svih grupa. „U Ukrajini, osim sa Ukrajincima, nemate drugu mogućnost. Rusi ne daju dozvole i hapše novinare“, rekao je Judah.

Obojica, Surroi i Judah, bili su svedoci i akteri važnih događaja u teškim danima Kosova. Njihova diskusija nije bila samo retrospektiva, već i savetodavna analiza o tome kako postupati u različitim geopolitičkim situacijama i kako čuvati saveznike u teškim vremenima.