Konkurs Ministarstva zdravlja od Vučića – Politička intervencija na Kosovu pred izbore

Priština, 08. decembar 2025. 10:31

Na vrhuncu lokalnih izbora u Kosovu, u oktobru 2025. godine, zvanični Beograd je objavio ono što je nazvao konkursom za 400 radnih mesta u zdravstvenim institucijama na teritoriji Kosova – potez koji je od samog početka široko viđen kao otvoreni pokušaj političkog uticaja na srpsku zajednicu u zemlji.

Oglas za konkurs u početku nije objavljen ni na jednom zvaničnom kanalu. Javno je objavljen tek nakon što je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, to spomenuo tokom televizijskog obraćanja, odmah izazivajući sumnju da je cilj više politički nego profesionalni. Sam čin da se „državni“ konkurs za zapošljavanje u Kosovu najavljuje sa političke tribine, a ne iz Ministarstva zdravlja, mnogi analitičari su videli kao potvrdu instrumentalizacije procesa.

Sumnje u manipulaciju, nejasni rokovi i nedostatak transparentnosti
Reakcije nisu izostale: deo nezaposlenih Srba video je u ovom konkursu novu šansu za zaposlenje, dok su, s druge strane, kosovske institucije, srpska opozicija u zemlji i deo međunarodne zajednice osudili proces kao tipičnu izborno-političku manevru.

Konkurs je pratio kratki rok za prijavu, koji je kasnije više puta pomeran – praksa koja je dodatno pojačala uverenje da se selekcija kandidata odvija kroz zatvorene kanale, a ne prema profesionalnim kriterijumima. Do kraja oktobra, broj zainteresovanih premašio je 2.000 prijava, dok stotine drugih nisu uspeli da konkurišu zbog nemogućnosti pravovremenog kompletiranja dokumentacije.

Iako je proces zvanično produžen do 15. januara, nove prijave se ne prihvataju. Još jedan detalj koji izaziva pitanja jeste da ugovori o radu, prema dokumentaciji, predviđaju trajanje samo do februara 2026. godine – dakle, oko tri meseca. Toliko kratak period, koji stručnjaci za javnu administraciju ne smatraju opravdanim ni tehnički ni finansijski, ali u izborno-političkom kontekstu dobija sasvim drugo značenje.

Unutar konkursa: „Na intervjuu te ništa ne pitaju o poslu“
Portal „Veritasinfo“ razgovarao je sa jednim od kandidata koji je pristao da govori samo uz anonimnost. On opisuje proces koji, prema njegovim rečima, samo na papiru imitira javni konkurs.

„Čak nisam hteo ni da se prijavim, jer znam da, ako nemaš veze, nemaš šanse za zaposlenje. Pozvali su me na intervju, ali tamo te ništa ne pitaju što je vezano za posao. U komisiji su bili Eleku, Milović i jedna žena koju nikad ranije nisam video. Pre njih nije bilo dokumenata, samo lista imena i brojeva telefona. Svi mi kažu da bez Milana Radoičića ili Igora Simića ne ide. Najbolje sa Milanom. Ništa ne očekujem.“

Njegovo svedočenje podiže alarm o političkom hvatanju procesa i umešanosti struktura poznatih po kontroli političkog i institucionalnog života Srba na Kosovu. Prema njegovim rečima, konkurs funkcioniše više kao mehanizam lojalnosti nego kao proces zapošljavanja.

Koja zakonitost i finansiranje stoje iza zapošljavanja?
Jedno od ključnih pitanja odnosi se na pravni osnov: u okviru kojeg zakonskog okvira Srbija zapošljava radnike „u Kosovu“, kada zdravstvene institucije koje finansira Priština tretira kao paralelne, nelegalne strukture?

Takođe, ostaje nejasan mehanizam integracije novog osoblja na terenu, kao i izvor finansiranja plata. Nijedan javni dokument ne objašnjava kako će funkcionisati ovaj dvostruki sistem, koji je u praksi doveo do institucionalne konfuzije i stalnih tenzija.

Konkurs koji rizikuje da postane izborni instrument
Pošto kriterijumi za odabir nisu učinjeni javnim, komisije nisu razjašnjene i ne postoji garancija da će odluke biti profesionalne, otvara se prostor za brojne zloupotrebe, od političkog patronata do nepotizma.

Na ovaj način, konkurs Ministarstva zdravlja Srbije rizikuje da postane jedan od najočitijih instrumenata intervencije Beograda u izborne procese Kosova – kroz primamljivost srpskim biračima obećanjima za radna mesta, bilo kratkoročna, bilo kontrolisana od strane političkih i parapolitičkih struktura.

Trošak, kao i obično, očekuje se da padne na građane: pacijente koji će i dalje biti suočeni sa politizovanim sistemom, i srpsku zajednicu, koja se još jednom uključuje u političku igru Beograda, gde se zapošljavanje koristi kao sredstvo pritiska i zavisnosti.

U nedostatku transparentnosti i odgovornosti, konkurs se ne vidi kao nova prilika za zapošljavanje, već kao jasan primer političke instrumentalizacije Srbije pred izbore u Kosovu.