„Noćna mora od gline“ pokušava suočavanje sa posledicama rata

Priština, 06. decembar 2025. 16:48

Sa „ciljem da izazove publiku na neophodnost jednog kolektivnog procesa u dokumentovanju prošlosti na Kosovu“, kratkometražni igrani film „Noćna mora od gline“ predstavlja pokušaj suočavanja sa posledicama rata. Nekoliko propusta mu oduzima ritam, ali ipak uspeva da dokumentuje individualna svedočanstva onih koji su preživeli rat.

„Noćna mora od gline“ donosi u formi igranog filma priče jedne preživele žene. Zaplet se bazira na jednoj obuci koja je imala za cilj suočavanje sa prošlošću na Kosovu. U ovom kratkom filmu igraju učesnici te obuke, a ne profesionalni glumci. Uprkos pokušimit da senzibilizuje javnost u lidhje sa traumama izazvanim ratom i da kontribuira u procesu suočavanja sa prošlošću, brojne nedoslednosti film čine manje ozbiljnim.

„Noćna mora od gline“, projekat organizacije „Akcija protiv nasilja i izgradnje mira“, prikazan je u četvrtak popodne u bioskopu „ABC“ u Prištini. Prema opisu, film „ima za cilj da izazove publiku na neophodnost kolektivnog procesa dokumentovanja prošlosti na Kosovu“. Dalje se navodi da „emotivno ilustruje u kojoj meri naša prošlost može biti uslovljena procesom izgradnje mirnog društva oslobođenog senki prošlosti“.

Tako i izgleda u filmu, iako je sam projekat, po realizaciji, prilično skroman.

Noćna mora glavne protagonistkinje, Manjuše, uvod je filma. To je samo jedna kratka sekvenca koja u njenoj životnoj ispovesti postaje duga i teška. Beskrajno iskustvo ratnih trenutaka koji su ostavili rane. Ovu ulogu igra Lavdije Beriša–Raci.

U ostalim ulogama pojavljuju se: Hysni Šala, Aurora Ismajli, Ferid Telići, Metuš Isma, Krešnik Osmanaj, Ljaureta Čollaku, Salem Haliti, Visar Sehu, Vranina Osmani, Gezim Kadriaj, Aslan Ahmeti, Sinan Pruši, Haljit Đoshi, Mersiha Resuljbegović–Mavrić, Fahret Mavrić, Mustafa, Valjbona, Sara i Mejrem Canka, Kemalj Truma i Ljinda Resuljani.

Scene skaču jedna u drugu. Priča jedne učenice dodatno otvara sećanja i ranu Manjuše. U školskom zadatku u kome od učenika traži opis jedne fotografije, od Yllëze dobija narativ o ubistvu njenog druga Ise, 30. aprila 1999. godine. Međutim, koherentnost likova ne odgovara: devojka koja glumi Yllëze je previše mlada da bi imala druga pre rata koga bi se sećala preko fotografije. Film govori o vrlo konkretnim vremenima.

Ipak, između učiteljice Manjuše i roditelja Yllëze počinju konflikti o tome da li deca treba da znaju za rat. Traume obe strane počinju da se otkrivaju čim se otvori ova tema.

Rečenica „to je samo jedna loša noćna mora“ ponavlja se kad god zatvori oči, kada vidi ratne slike i čuje vriske. To su trenuci u kojima Manjuše razume bol rađanja svoje ćerke usred planine, u blatu koje joj upija noge, dok se pucnji čuju na sve strane.

Obuka „Suočavanje sa prošlošću“, u okviru koje je i snimljen film, predstavlja ideju otvaranja rane sa ciljem njenog isceljenja. Na obuci u Ulcinju bio je i otac Yleze. Ispričao je svoje ratno svedočanstvo. Razgovor između njega i Manjuše izlečio je narušen odnos pred direktorom škole. On radi u oblastima sa minama, a Manjuše kaže da joj je neobično kako posle toliko godina na Kosovu još postoje minska polja.

U poslednjem delu filmske priče odjednom se čuje jaka eksplozija. Manjuše je jedina koja je čuje. Granata je eksplodirala blizu njih tokom hladne noći, pored traktora punog ljudi, ali niko sem nje nije čuo ništa. Samo ona je preživela. Bila je trudna. Njena porodica je ubijena. U Meji je poslednji put videla svog oca i kaže da ga je tada prvi put videla uplašenog. Čula je pucanj koji i dalje pamti.

A njena noćna mora joj dolazi kao glina kroz koju svakog dana hoda i koja je proguta.

Ljavdije Beriša–Raci, koja glumi Manjuše, kaže da je projekat više od filma – deo zajedničke istine.

„Pored posebne teme ovog filma, postoji još jedna posebnost: u njemu nisu glumili profesionalni glumci. Mi smo igrali – ljudi koji smo preživeli rat i koji smo ponovo proživeli priče koje film obrađuje. Nije bilo lako interpretirati, jer smo se zaista vratili u našu prošlost. Tokom snimanja bilo je trenutaka kada je snimanje moralo da bude prekinuto zbog emocija koje je tema izazvala. Bilo je situacija kada su nas preplavila osećanja, ali mislim da su upravo ta istina i te emocije dale život ovom projektu“, rekla je ona.

Navela je da su tokom 16 dana obuke „Suočavanje sa prošlošću na Kosovu“ podelili lične priče iz ratnih događaja. „Naučili smo da slušamo jedni druge i da osetimo bol svakoga bez predrasuda. Trening ‘Suočavanje sa prošlošću na Kosovu’ bio je proces lečenja trauma“, dodala je.

Scenario je napisao Arben Veseljaj. On kaže da film prikazuje rizik centralne protagonistkinje od samouništenja i ističe važnost otvaranja ličnih iskustava kao posledice ratnih trauma, kao i potragu za pravdom kao jedinim načinom za kretanje napred.

„‘Noćna mora od gline’ ima za cilj da izazove kosovsku publiku na neophodnost kolektivnog procesa suočavanja i dokumentovanja prošlosti. Radnja filma emotivno ilustruje u kojoj meri naša prošlost može da uslovljava proces delovanja slobodnog društva oslobođenog senki prošlosti“, rekao je Veselaj, objašnjavajući proces pripreme ovog projekta.

„Proces pisanja scenarija trajao je više od godinu dana. Bio je to dug proces analize, odabira tematike, moderacije i tipizacije karaktera, kao i samog pisanja scenarija. Na kraju smo došli do ove tematske celine za koju verujem da će uspeti da senzibilizuje našu javnost o problemu suočavanja i dokumentovanja prošlosti“, istakao je on.

Za reditelja filma, Burima Baftiua, tretiraње ove teme ima višestruku težinu.

„To je nešto veoma važno za naše društvo, a ANP je jedna od retkih organizacija koja radi u ovom pravcu. Zahvaljujem im se na poverenju koje su mi dali da vodim ovako ambiciozan projekat“, rekao je Baftiu.

Projekat „Suočavanje sa prošlošću na Kosovu“ realizovan je od strane nevladine organizacije „Akcija protiv nasilja i izgradnje mira“ (ANP) u partnerstvu sa „KURVE Wustrow“ iz Nemačke kao deo Civilne mirovne službe, uz podršku nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Direktor organizacije „Akcija…“, Nedžat Osmani, rekao je da je tema suočavanja sa prošlošću veoma bolna, ali i veoma relevantna danas.

„Suočavanje sa prošlošću smatramo odnosom prošlosti sa našom sadašnjošću i budućnošću“, izjavio je on.