Srbija kontroliše glas srba sa Kosova Vrajoli: Dezinformacije ugrožavaju demokratiju u zemlji

Priština, 29. novembar 2025. 08:52

Vrajoli je naglasio da Srbija i dalje poseduje snažne mehanizme za kontrolu glasova Srba na Kosovu.

Izvršni direktor Kosovskog centra za studije bezbednosti (QKSS), Mentor Vrajoli, upozorio je da su tendencije za manipulaciju izbora u Kosovu, posebno od strane Srbije, postale vidljive i predstavljaju ozbiljan rizik za demokratske procese u zemlji, piše Ekonomia Online.

Za Ekonomia Online on je rekao da političke partije na Kosovu sve više koriste metode dezinformisanja, utičući na birače i narušavajući fer izbornu utakmicu.

Prema njegovim rečima, srpska zajednica na severu zemlje i dalje se nalazi pod velikim političkim i društvenim pritiskom, što onemogućava pluralizam i slobodno učešće u izborima. Vrajoli je istakao da takav uticaj nije u skladu sa zakonom o finansiranju političkih partija i stvara značajnu neravnopravnost u izbornoj trci.

„Tendencije za manipulaciju izborima, posebno od strane Srbije, sada su očigledne, jer se jasno vidi da jedna partija dobija sve glasove, a ta partija je bliska vlasti u Srbiji. Uočljivo je da nema pluralizma u srpskoj zajednici, što nije slučaj u većinskoj zajednici. Možda je Kosovo najbolji primer kada je reč o održavanju izbora i prihvatanju rezultata. Ne nužno i kada je reč o kampanjama — mislim da je Kosovo deo globalnih trendova gde se u kampanjama koriste dezinformacije, lažne vesti, deepfake sadržaji, sve metode koje imaju za cilj da zavedu birače. Izgleda da sve političke partije koriste ove metode da ubede birače da glasaju za nekoga ili za njih same. To je ujedno i najveća zabrinutost u izbornim kampanjama — građani ostaju nesvesni da li kritike koje dolaze od bilo koje strane potiču iz argumenata ili su samo pokušaj obmane“, rekao je on.

Dodao je da se dezinformisanje na društvenim mrežama pretvorilo u snažno sredstvo koje koriste različiti politički akteri.

„Svi smo deo ovog fenomena. Ako pogledate bilo koji profil na društvenim mrežama, videćete mnogo čudnih objava, bilo afirmativnih za neku grupu, bilo protiv neke druge. Čini se da je intenzitet korišćenja ovih manipulativnih metoda sve veći, što predstavlja rizik po demokratiju u celini. Građani moraju biti informisani da bi glasali za ono što im poboljšava život, a kada postoji toliko struktura koje pokušavaju da ih drže neinformisanim, rizik da glasanje ne odražava interese građana je veoma veliki“, kazao je on.

Vrajoli je rekao da je srpska zajednica na severu pod stalnim političkim, društvenim i ekonomskim pritiscima, što im onemogućava stvaranje nezavisnih političkih subjekata.

„Zajednica na severu nalazi se pod velikim pritiscima. Jedan od najvećih i najdugotrajnijih je taj da se ne integrišu u kosovsko društvo. Svaki njihov pokušaj integracije bio je kažnjavan, a kada i nije, to je doživljavano kao izdaja njihovog identiteta i nacionalističkih vrednosti. To ih je oštetilo kao pojedince. Zato je gotovo nemoguće formirati sopstvene stranke koje bi zastupale njihove interese, jer ne mora da postoji fizički pritisak da bi se to sprečilo“, rekao je on.

Vrajoli je istakao da Srbija i dalje ima veoma moćne mehanizme da kontroliše glasanje Srba na Kosovu.

„Postoje i drugi aspekti — u opštinama gde je pobedila Srpska lista, ukoliko bi se glasalo za druge grupe ili pojedince, članovi njihovih porodica mogli bi da izgube posao, a zajednica bi mogla da ima problema pri prelasku granice, jer mnogi imaju rodbinu u Srbiji. Načini na koje Srbija disciplinuje ove ljude su izuzetno brojni. To stvara potpunu neravnopravnost u odnosu na druge političke grupe. Nažalost, to je u velikoj meri u suprotnosti sa zakonom o finansiranju političkih partija, jer zakon izričito zabranjuje podršku iz inostranstva. Ono što se dešava na severu je protivzakonito, jer omogućava praksu koju zakon ne dozvoljava i stvara deformaciju izbornog sistema, posebno u srpskoj zajednici“, rekao je on.

Što se tiče borbe protiv dezinformacija, Vrajoli smatra da nedostaje politička volja da se ovaj fenomen ozbiljno adresira.

„Ne znam koliko su pripremljeni, ali važnije je da vidimo koliko postoji političke volje, jer svi imaju koristi od dezinformacija. Čini se da se stranke više plaše da ne zaostanu u korišćenju ovih metoda, nego što ih brine šteta koju dezinformacije nanose. Ne izgleda da postoji ozbiljna inicijativa od bilo koje strane da se bore protiv dezinformacija. Tradicionalni mediji i društvene mreže često se koriste za obmanu javnosti. Čini se da su svi uključeni, i to bi trebalo da zabrine građane. Izuzetno je važno da građani slušaju platforme političkih partija kako bi razumeli šta te partije nude i koje probleme građana prepoznaju. Ukoliko političke partije jasno objasne svoje programe i ciljeve, biće lakše pridobiti glasove nego korišćenjem mehanizama koji obmanjuju javnost“, zaključio je Vrajoli.